Makedonija je prvi put sela za sto „koalicije voljnih“ - grupe zemalja okupljenih oko Ukrajine. Na sastanku u Parizu 13. jula, posvećenom jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane, Makedonija je učestvovala zajedno sa Moldavijom kao nove članice, budući da je već deo NATO-a.

Odmah vredi razdvojiti prašinu od senzacionalnih naslova koji kruže regionom. Makedonija ne ulazi u rat i ne šalje vojnike. Reč je o političkom prisustvu na sastanku gde se razgovara o protivraketnoj zaštiti i o načinima da se ojača odbrana Ukrajine od ruskih napada. Razlika između „učestvuje na sastanku za vazdušnu odbranu“ i „priključuje se ratu protiv Rusije“ je ogromna - i baš tu razliku pojedini mediji namerno brišu da bi plašili.

Koalicija nije mala. Jezgro čini devet evropskih zemalja i Ukrajina - Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Britanija - a ukupno oko 37 zemalja je uključeno, lično ili preko video-veze. Tema je ovog puta bila sveobuhvatan sistem protivraketne odbrane i detalji oko američkog plana za proizvodnju raketa „Patriot“ direktno u Ukrajini.

Šta ovo znači za nas? Makedonija, kao članica NATO-a, kreće se u istom pravcu kao i ostatak alijanse - to nije iznenađenje. Ali pitanje koje svaki građanin ima pravo da postavi jeste: koliko košta ovo prisustvo, šta se konkretno očekuje od nas, i zašto za ovakve odluke najčešće saznajemo preko stranih naslova, a ne od sopstvene vlade? Priključivanje velikim savezima nosi i težinu i cenu. Jasnoća oko te cene nije luksuz - to je dužnost svake vlade koja odlučuje u naše ime.