U Bratuncu je održana komemoracija za 3.267 Srba iz centralnog Podrinja i Birča koji su poginuli između 1992. i 1995. godine. A ono što je ovogodišnjoj dalo težinu bilo je jedno neočekivano prisustvo - Mark Berns, savetnik američkog predsednika Trampa za duhovna pitanja, koji je došao da oda počast.

Ono što je rekao retko se čuje od nekoga bliskog Vašingtonu. „Nikada ne smemo da ignorišemo ili opravdavamo masovna ubistva izvršena nad Bošnjacima i drugima tokom rata“, rekao je Berns. „Ali istovremeno, ne smemo da ignorišemo, minimiziramo ili zaboravimo ni nevine srpske živote koji su isto tako izgubljeni.“ Simetrija koju zvanični narativi Zapada obično izbegavaju.

Berns je bio pažljiv da naglasi da je došao kao verski predstavnik, ne kao predstavnik američke vlade. Čak je spomenuo da mu je teško što propušta 250-godišnji jubilej američke nezavisnosti da bi bio na komemoraciji u Bosni. Distinkcija je važna - lična poruka jednog pastora nije zvanična pozicija jedne države, i ne treba je čitati kao takvu.

I tu je naša balkanska opreznost. Na ovim prostorima svaka žrtva prerasta u političko oruđe, a svaka komemoracija nosi rizik da postane scena za poruke koje nemaju veze s mrtvima. Berns je govorio o međuverskom dijalogu, o istini i o pomirenju - lepe reči koje slušamo decenijama, dok rane ostaju otvorene. Pitanje nije da li svaka nevina žrtva zaslužuje da se pamti - svakako da zaslužuje. Pitanje je zašto na Balkanu sećanje tako retko vodi ka pomirenju, a tako često ka novoj podeli.