Zemlja pod Mindanaom se zatresla snagom koju su razne seizmološke službe merile različito - negde 7,8, negde 8,2, negde 7,0 - ali za ljude na ostrvu razlika među tim brojkama nije značila ništa. Značilo je samo jedno: zidovi koji padaju, putevi koji pucaju i noć u kojoj niko ne leže kod kuće.

Zasad je potvrđeno najmanje 15 poginulih, dvanaest od njih u regionu Soksargen na jugu Filipina, i preko 129 povređenih samo u toj oblasti. Brojke su privremene - posle snažnog zemljotresa one gotovo uvek rastu u narednim danima, kako spasioci stižu do mesta koja prvi sati ne dosegnu.

Zemljotres je udario na dubini od samo 10 kilometara - plitko, što znači razorno na površini. Do jutra je registrovano čak 138 potresa, jačine od 1,3 do 6,7. Za dva suseda, Filipine i Indoneziju, izdata su upozorenja za cunami; najviši izmereni talas dostigao je 1,4 metra, nakon čega je Indonezija ukinula svoj alarm.

Za Balkan, koji svoj razorni zemljotres pamti predobro - Skoplje 1963, a potom i tragedije koje nisu toliko daleke - ovakve vesti nisu egzotika s drugog kraja sveta. One su podsetnik da priroda ne pregovara, i da je jedino što zaista odlučuje koliko ljudi će preživeti ne snaga zemljotresa, nego koliko čvrsto je bilo izgrađeno ono što se srušilo na njih.