VMRO-DPMNE preko portparola Manasievskog uputio je poruku koja na papiru izgleda kao klasičan napad na opoziciju. Optužuju SDSM i Venka Filipčea da su „proevropski samo na rečima, a prijatelji su im proruski biznismeni". Retorika koja u Skoplju ima 30-godišnju tradiciju. Ali retorika je jedna stvar, podaci - sasvim druga.

Pitanje koje stoji iza skandala nije da li je Filipče bio u Rimu na Dan rada, iako se i to ističe. Pitanje je - da li se tvrdnje VMRO-a verifikuju? Koji konkretno biznismeni? Sa kakvim dokazima za njihovu „prorusku orijentaciju"? Retorička artiljerija o „proruskim biznismenima" koristi se u Skoplju još od 2009. godine - i obično završava bez nijednog imena, nijednog računa, nijednog dokaza.

S druge strane, pitanje koje SDSM isto tako mora da odgovori je nedvosmisleno. Zašto Evropska komisija stalno demantira izjave liderstva? Kada Filipče govori o briselskoj podršci, a Brisel ćuti. Kada SDSM najavljuje grantove, a grantovi ne dolaze. To nisu izmišljene serije incidenata - to je dokumentovan model u poslednje tri godine.

Na nekoj sceni, realnost je interesantnija od govora. Makedonija ima i u VMRO i u SDSM ljude koji zaista imaju ruske poslovne veze. Imaju i ljude koji imaju američke, austrijske i kineske poslovne veze. To je naša realnost male zemlje - svi biznismeni imaju međunarodne veze, i partije ih koriste te veze kada odgovaraju, i osuđuju ih kada ne odgovaraju.

Šta nam to govori? Da je otvoreni diskurs o evropskoj orijentaciji zarobljen između dve partije koje mu pristupaju kao šahu. VMRO napada SDSM za „proruske prijatelje". SDSM napada VMRO za „proruske prijatelje". Srednji glas - onaj koji bi mogao reći „i obe niste iskreni" - ćuti ili nema tribine. To je definicija polarizacije bez debate.

Za Makedonce koji žele jednostavan odgovor na jednostavno pitanje - koji od ove dve partije zaista žele EU integraciju - odgovor je najverovatnije: obe na različit način, i obe ne dovoljno. Jedna gradi strukturne preduslove, ali nije posvećena. Druga raspaljuje integracijski entuzijazam, ali bez plana. Obe imaju „prijatelje" sa širokim kontaktima. I nijedna ne želi otvorenost za to što stvarno znači evropski put - koji zakoni, koje reforme, koji od lidera će morati da izgube svoje benificije.