Nemačka je u prvih pet meseci 2026. godine odobrila izvozne dozvole za oružje ka Izraelu u vrednosti od gotovo 800 miliona evra. To je više od svega odobrenog u prethodnih 20 meseci zajedno. Najveći deo dozvola izdat je u aprilu i maju.

Podatak nije stigao sa vladine konferencije za štampu. Stigao je kao odgovor na poslaničko pitanje, objavljen od Al Džazire. Drugim rečima - za ovu brojku se saznalo zato što je neko morao da pita, a ne zato što je neko hteo da kaže.

Projekat koji nema ime

Preko 60 odsto odobrenih dozvola odnosi se na neimenovani „veliki pomorski projekat”. Analitičari smatraju da je reč o podmornici INS Drakon, koju je proizveo nemački proizvođač TKMS.

Podmornica klase Dolphin II ima nuklearni kapacitet, prvo putovanje imala je prošle godine u brodogradilištu u Kilu, a njena procenjena vrednost je oko 480 miliona evra. Prema izveštajima, nedavno je formalno predata izraelskoj mornarici. Nemačko finansiranje pokrivalo je oko 30 odsto troškova za Drakon i oko trećine budućih troškova za klasu Dakar.

Kada jedna država plaća trećinu računa, teško može da tvrdi da je samo prodavac.

„Netransparentnost je tipična”

Maks Mučler iz Bonskog međunarodnog centra za proučavanje konflikata objasnio je da je „netransparentnost tipična za poslove sa izvozom oružja” i da je izričito ćutanje savezne vlade upravo taj obrazac.

Istorija to potvrđuje. Godinama su postojali protivrečni izveštaji o tome da li je dozvola uopšte izdata: TKMS je tvrdio da je odobrena 2012. godine, nemačka vlada je to poricala. Kolebanje je, procenjuje se, dolazilo od postupaka pred Međunarodnim sudom pravde i od promene javnog mnjenja.

Zabrana koja je trajala tri meseca

Najzanimljiviji deo ove priče jeste kako izgleda moralni čin kada ima rok trajanja. Kancelar Fridrih Merc početkom avgusta objavio je da će Nemačka prestati da izdaje dozvole za vojnu opremu koja može da se upotrebi u Gazi.

Do novembra su ograničenja ukinuta, a razmatranje po pojedinačnim slučajevima nastavljeno. Već odobrene isporuke uopšte nisu stale - u septembru je na aerodrom Ben Gurion stigla nemačka pošiljka oružja vredna 794.000 evra.

Dakle, pauza od oko tri meseca, u kojoj je ono što je ranije ugovoreno nastavilo nesmetano. To nije embargo. To je saopštenje za štampu sa rokom.

Ekonomsko, a ne moralno pitanje

Mučler je direktan o razlogu: savezne vlade „gledale su i nastavljaju da gledaju izvoz oružja prvenstveno kroz ekonomsku prizmu”, kao način jačanja odbrambene industrije. Razmišljanje o tome da li to oružje omogućava ratne zločine, kaže, „igra znatno manju ulogu”.

Brojke to potkrepljuju. U prvoj polovini 2026. Nemačka je odobrila izvozne dozvole vredne 13,87 milijardi evra - četiri puta više nego u istom periodu 2025. Zemlja planira da vojne troškove udvostruči sa ispod 2 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Piter D. Vezeman iz stokholmskog instituta SIPRI sumira rezultat: Nemačka je sada najveći vojni potrošač u Evropi, bez Rusije, a njena odbrambena industrija je osnova evropske vojno-industrijske baze.

Kontinent koji se decenijama predstavljao kao projekat mira danas svoj rast gradi na onome što proizvodi za rat. Pitanje nije da li je to legalno - legalno je. Pitanje je zašto o tome saznajemo preko poslaničkog pitanja, a ne od onih koji su potpisali dozvole.