Iran je upozorio Bugarsku. Ne jednom, ne dvaput - triput. I to ne preko diplomatske note u koverti, nego javno, preko portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova. Razlog je jednostavan: Donald Tramp se zahvalio bugarskim vlastima što su dozvolile da američki avioni za dopunu goriva u vazduhu koriste vojne baze na bugarskoj teritoriji.

Ta zahvalnost je bila dovoljna. Iranski portparol Esmail Bagei poručio je da će Bugarska snositi odgovornost jer propušta američke vazdušne operacije kroz svoj prostor. Zatim je došla rečenica koja govori sve o tonu poruke: „Bugarski narod vrlo dobro zna da iranski narod nikada nije imao nikakvih problema sa Bugarskom.”

To je klasična diplomatska konstrukcija - razdvaja se narod od vlade. Sa vama nemamo problem, sa onima koji odlučuju u vaše ime imamo. Svako na Balkanu prepoznaje ovu rečenicu, jer smo je slušali previše puta, u previše verzija, sa previše strana.

Bugarska kaže da nema čega da se plaši

Ministar odbrane Dimitar Stojanov odbacio je zabrinutost da bi Iran mogao da udari raketama po bugarskoj teritoriji. Njegov argument je obrnut od očekivanog: prema njemu, bezbednosni rizik je zapravo smanjen otkako su se američki avioni preselili sa civilnih aerodroma u vojne baze.

Logika je razumljiva - vojna baza ima protivvazdušnu odbranu, civilni aerodrom nema. Ali taj račun funkcioniše samo ako protivnik gađa precizno i samo ako uopšte odluči da gađa. To su dve pretpostavke, a ne dve garancije.

Bagei je bugarsku odluku opisao kao deo šireg obrasca saradnje koji omogućava logističke operacije protiv Teherana. Drugim rečima: za Iran, bugarska pista nije neutralna tačka na mapi nego karika u lancu.

Zašto je ovo balkanska, a ne bliskoistočna vest

Bugarska je članica NATO i EU, i u tim okvirima je njena odluka sasvim legitimna. Ali geografija ne čita sporazume. Zemlja na Balkanu, sa izlazom na Crno more, trenutno se nalazi na spisku država koje Teheran poimenično navodi u svojim upozorenjima. To je nova pozicija za jednog balkanskog suseda, i nije pozicija koju neko traži dobrovoljno.

Da li bi kod nas reagovali drugačije ako bi se neka naša baza odjednom našla u takvoj rečenici? Pitanje nije retoričko koliko izgleda - Balkan decenijama igra istu ulogu, ulogu terena preko kojeg se kreću tuđi avioni, a račun za posledice uvek stiže lokalno.

Zasad sve ostaje na rečima. Tri upozorenja, nijedan udar. Ali ono što počinje kao saopštenje za štampu retko ostaje samo saopštenje za štampu - to je Balkan naučio na teži način.