Iran stegao Hormuz: jedan koridor potpuno nas, deo drugog isto, inace moreuz ostaje zatvoren

Iran je poslao svoju konacnu ponudu Omanu za ponovno otvaranje Hormuskog moreuza, i ona glasi ovako: jedan plovni koridor potpuno pod iranskim nadzorom, plus deo drugog koridora takodje pod Teheranom. Nista manje.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi saopstio je ovo za iransku drzavnu televiziju. Oman je ranije predlozio privremeni rezim kojim bi sadasnji severni i juzni pravci bili zamenjeni podelom pedeset na pedeset: polovina Iran, polovina Oman. Teheran je odbio predlog.

„Ovo je nasa konacna pozicija”

„Jedan plovni koridor kroz moreuz mora biti potpuno pod iranskim nadzorom, a deo drugog koridora takodje pod nama. Ovo je nasa konacna pozicija”, izjavio je Garibabadi, dodajuci da Iran nece prihvatiti drugu formulu. Ako Oman ne prihvati ponudu, Hormuz ostaje zatvoren. On je istovremeno naglasio da je Teheran spreman i za ponovno rasplamsavanje sukoba.

Hormuski moreuz je jedna od najvaznijih pomorskih kapija na planeti. Kroz njega prolazi znacajan deo svetske trgovine naftom, sto znaci da se svako zatvaranje ili ogranicavanje plovidbe odmah prevodi u prekide u snabdevanju i vise cene. Zatvoreno grlo ne salje saopstenje za stampu, efekat se oseca na pumpama.

Pregovori sa americkom flotom u pozadini

Razgovori izmedju Irana i Omana teku dok posrednici pokusavaju da smire americko-iransku krizu i otvore sire pregovore. Prema objavljenim izvestajima, Oman zeli da obezbedi bezbedan prolaz komercijalnih brodova kroz Hormuz, kako bi se pregovaracki sto mogao vratiti na osnovu junskog okvira dogovorenog izmedju Vasingtona i Teherana.

SAD insistiraju na neogranicenom prolazu. Iran zeli kontrolu nad uslovima tranzita. U pozadini svega toga stoji americka pomorska blokada Irana i suspenzija vazdusnih udara koju je uveo Donald Tramp, sto je ostavilo diplomatski prostor, ali i upozorenje da se napadi mogu vratiti ako pregovori propadnu. Oman informise Vasington o razgovorima, ali formalno SAD ne sede za tim stolom.

Ovo nije daleka vest. Kada se Hormuz zatvara, cena nafte ne pita ko gde zivi, i Balkan je to naucio 2022. godine bez ijednog balkanskog potpisa na nekom dokumentu. Pitanje je koliko dugo jedna strana moze da drzi zatvorena vrata kroz koja prolazi svetska nafta, i koliko dugo ce se druga pretvarati da to nije razlog za rat.