Dve nedelje su američki avioni udarali po iranskim ciljevima. U subotu je, bez najave i bez objašnjenja, bombardovanje stalo. A u nedelju je američki predsednik, iz aviona, novinarima rekao da se sada razgovara.

„Trenutno razgovaramo”, izjavio je Donald Tramp pred novinarima na Air Force One. Prema njemu, Iran želi pregovore „zato što smo ih vrlo snažno udarili”. I dodao rečenicu koja otkriva celu logiku ovog petomesečnog sukoba: „Imamo dobre razgovore. Mislim da ima dobrih šansi da se nešto desi. Ako se desi, dobro. Ako ne, vraćamo se na ono što smo radili pre dva dana.”

Dakle, mir ovde nije cilj. Mir je pauza sa rokom trajanja, u kojoj jedna strana otvoreno kaže da prekid vatre traje tačno onoliko koliko joj odgovara. Diplomatija i bombe nisu dve različite faze - to su dva režima istog uređaja, a prekidač je kod jednog čoveka.

Ko zaista traži ovu pauzu

Prema izvorima, vojni savetnici su ukazali Trampu da je bombardovanje dostiglo svoje strateške granice. To je drugačiji način da se kaže da dalje udaranje više ne donosi rezultat koji vredi. Znači, pauza nije došla iz savesti, nego iz računovodstva - kada rat prestane da se vraća, uključuje se pregovarački ton.

A da je prekid vatre pojam sa vrlo labavom definicijom, pokazali su ti isti dani. Uprkos američkom zaustavljanju, u ponedeljak su Saudijska Arabija, Jordan i Irak prijavili napade dronovima. Saudijske vlasti tvrde da su naoružane grupe koje podržava Iran pustile dronove ka naftnim ciljevima, uključujući i u Rijadu. Svako ko kaže da je vatra prestala, treba prvo da pita one koji su pod njom.

Tržište je reagovalo brže od diplomata

Najbrži i najiskreniji odgovor stigao je odande odakle uvek stiže - sa berze. Brent je pao za oko osam do devet odsto posle objave o prekidu vatre i posle Trampovih izjava, i spustio se ispod 89 dolara za barel.

To je brojka koja govori više od svih saopštenja zajedno. Osam odsto za nekoliko sati znači da je tržište mesecima držalo cenu straha, a ne cenu nafte. I znači da se isti taj strah može vratiti za isto toliko sati, ukoliko se „vratimo na ono što smo radili pre dva dana”.

Region koji pamti svaki svoj rat zna koliko vredi primirje koje nigde nije potpisano. Pitanje nije da li će biti sporazuma - pitanje je ko će odlučivati kada će pauza da se završi, i da li će iko uopšte biti pitan.