Nemačka je odlučila da je bolovanje preko telefona postalo previše lako - i sada traži lekarsku potvrdu već od prvog dana. Promena koja direktno pogađa i hiljade Makedonaca koji tamo rade.

Nemačka vlada zaoštrava pravila za bolovanje: umesto dosadašnjeg prijavljivanja telefonom, radnik će morati da nosi lekarsku potvrdu već od prvog dana odsustva. Prijavljivanje telefonom uvedeno je kao privremena mera tokom pandemije, ali je kasnije ostalo trajno za lakše bolesti - prehlade, grip, viroze. Sada vlasti tvrde da je upravo to otvorilo vrata zloupotrebi.

Kancelar Fridrih Merc poručio je da zemlja ne sme da ignoriše rastuće zloupotrebe bolovanja, a lider udruženja poslodavaca Rajner Dulger bio je još direktniji: „što je veća naknada za bolovanje, to je veće odsustvo s posla”. Dulger predlaže i strože mere - ograničavanje neprekidnog bolovanja na šest nedelja godišnje i ukidanje dodataka za noćni i vikend-rad dok traje bolovanje.

Iza retorike stoje brojke koje objašnjavaju zašto se Berlin uznemirio. U 2024. godini prosečan zaposleni u Nemačkoj odsustvovao je 20,8 dana, naspram oko 16,8 dana u 2020. Ukupno je izgubljeno 881,5 miliona radnih dana, što prema procenama znači 134 milijarde evra izgubljene proizvodnje i još desetine milijardi koje su poslodavci platili za plate dok su radnici bili kod kuće. Sabrano, račun prelazi 200 milijardi evra - broj s kojim ni najbogatija ekonomija u Evropi ne želi da se igra.

Za čitaoca kod nas, ovo nije tuđa priča. Nemačka je dom velikog dela radno sposobnih Makedonaca koji tamo traže ono čega kod kuće nema - pristojnu platu i uredna prava. Kada Berlin steže pravila za bolovanje, to se direktno odražava na svakog ko radi u nemačkoj fabrici ili na gradilištu. I dok se tamo raspravlja da li je 20 dana bolovanja previše, vredi se zapitati - koliko dana bolovanja realno može da priušti radnik kod nas, i da li uopšte neko broji njegove izgubljene dane.