Jedni građani uredno plaćaju porez na imovinu. Drugima se dug tiho briše kao zastareo. Državni zavod za reviziju stavio je ovu nepravdu na papir - i brojka je neugodna: skoro 48 miliona evra nenaplaćenih.

Revizija uspešnosti koju je sproveo Državni zavod za reviziju utvrdila je da opštine u periodu od 2020. do 2024. godine nisu naplatile skoro 48 miliona evra po osnovu raznih poreza, uključujući porez na imovinu, takse i druge naknade. U istom periodu, opštine su otpisale dugove od preko 3,8 miliona evra.

Mehanizam je jednostavan i nepravedan. Dok jedni uredno plaćaju svoje dažbine, kod drugih - zbog neefikasnosti opština - dug zastareva i briše im se. „Od ukupno nenaplaćenih potraživanja po osnovu poreza na imovinu, 67 odsto, ili 18,9 miliona evra, je starije od pet godina, što ukazuje na slab fiskalni napor opština”, konstatuju revizori.

Zašto opštine ne naplaćuju? Odgovor je i apsurdan i očekivan. Poreska odeljenja su neekipirana, registri se ne ažuriraju, a u celoj državi ima samo 16 poreskih inspektora, od kojih je jedan iz Uprave za javne prihode. Šesnaest ljudi da naplate porez na imovinu cele države. Nije čudo što stvari zastarevaju.

Ima i drugi sloj problema - vrednost imovine. Metodologija za obračun je zastarela, primenjuju se cene koje se godinama ne menjaju i ne odražavaju realnu tržišnu vrednost. Samo 15 opština uopšte je sprovelo reviziju tržišne vrednosti. Rezultat je potcenjena poreska osnova i umanjeni prihodi - za pare kojih posle nema za puteve, za vodovod, za osnovne stvari.

Ocena revizora je odsečna: mere i politike nadležnih organa i lokalne samouprave „ne obezbeđuju efikasno administriranje lokalnih poreza, taksi i naknada”. Drugim rečima, sistem ne funkcioniše - i to nije tajna, već zvaničan nalaz. Pitanje koje revizija ne odgovara jeste da li će iko uopšte preduzeti nešto po njoj, ili će i ona zastareti kao dugovi koje opisuje.