Postoji deo francuske obale gde je nebo tako plavo da je jednom nateralo jednog slikara da promeni tok umetnosti. Côte Vermeille - „Žaravesta obala" - je pojas od 30 kilometara između Aržele-sir-Mer i španske granice, gde škriljaste stene padaju u more, a vinogradi se penju po terasama nad vodom.

Ime je dobila u novembru 1912. godine, glasanjem jednog katalonskog turističkog kluba - inspirisano crvenilom tamošnje zemlje, vinom i zalascima sunca. Ali najveća priča je starija. U maju 1905. godine, Anri Matis stigao je u gradić Kolijur i opisao ga kao mesto sa „zlatnom svetlošću koja je brisala senke". Pridružio mu se Andre Deren, i za tri meseca njih dvojica stvorili su preko 15 slika i 40 akvarela.

Kada su ih izložili u Parizu, jedan kritičar ih je podsmešljivo nazvao „fauves" - divlje zveri. Tako se, od jedne uvrede, rodio fovizam - jedan od ključnih modernističkih pokreta. Danas staza „Chemin du Fauvisme" pokazuje reprodukcije baš na mestima gde su slikani originali. „Nema plavljeg neba u Francuskoj od onog u Kolijuru", napisao je Matis. „Dovoljno je da zatvorim kapke na prozoru da imam sve mediteranske boje kod kuće."

Svaki gradić na obali nosi svoju tajnu. Banjul-sir-Mer čuva najstariji morski rezervat u Francuskoj i vinariju smeštenu u dominikanskom manastiru iz 13. veka. Por-Vandr je nekadašnju fabriku dinamita pretvorio u botaničku baštu. Kolijur čuva grob španskog pesnika Antonija Mačada, koji je tu počinuo u egzilu.

A nad svim tim stoji vino - dve oznake koje dele isti teren: Collioure, suvo crveno od grenaša, sire i murvedra, i Banyuls, prirodno slatko vino s notama zaslađenog voća, kakaa i suvih smokava. Balkanac koji misli da je video sve lepe obale Mediterana možda treba da napravi još jedan obračun. Neka mesta nisu slavna zato što su savršena za fotografiju, nego zato što su naterala nekoga da gleda drugačije.