Sedam zemalja OPEK+ ponovo vrte ručku naftnog ventila. Prema najavama, grupacija priprema povećanje proizvodnje za 188.000 barela dnevno od jula - isti korak kao i prethodnog meseca, nešto manje od povećanja u aprilu i maju. Odluka je tehnička, ali može direktno da dotakne cene na pumpama.

Logika je jednostavna na papiru: više nafte na tržištu znači pritisak da cene padnu. Ali naftno tržište odavno ne funkcioniše samo po ponudi i potražnji - ono reaguje na svaku tenziju na Bliskom istoku, na svaku pretnju sukobom, na svaku vest koja miriše na nestabilnost. Zato povećanje proizvodnje može biti proglašeno dobrom vešću, a cena ipak da ne padne ni dinar.

Deo prilagođavanja, kaže se, dolazi i od promena u statusu proizvodnje Ujedinjenih Arapskih Emirata u okviru kvotnog sistema OPEK+. Drugim rečima - iza svake brojke stoji unutrašnja računica među zemljama članicama koje ne dele uvek iste interese.

Za makedonskog vozača, cela ova geopolitika svodi se na jedno pitanje: šta će pisati na tabli kad stane na pumpu. I tu je gorka istina - kad nafta na svetskom nivou poskupi, cena kod nas skoči istog časa; kad pojeftini, nekako uvek kasni. Povećanje OPEK+ jeste vest za svetske berze, ali hoće li stići do nas kao olakšanje - to je sasvim druga, mnogo starija priča.