Pedeset dve godine jedna tvrdnja Stivena Hokinga živela je kao teorija koju niko nije mogao direktno da dokaže: da crne rupe, uprkos svemu što smo o njima znali, polako isparavaju. Sada grupa fizičara u Nemačkoj tvrdi da je prvi put videla kako se to tačno dešava - i to ne u svemiru, već u laboratoriji.

Tim koji predvodi Lorenco Prokopio na Univerzitetu u Paderbornu nije stvorio pravu crnu rupu - to je nemoguće na Zemlji. Umesto toga, ultrabrzim laserskim impulsom kroz specijalno optičko vlakno, napravili su nešto što se ponaša kao crna rupa: jedan impuls menja svojstva vlakna i stvara analog takozvanog horizonta događaja za drugi snop svetlosti. Tim trikom, fizika crne rupe odvija se pred očima naučnika, bez potrebe za pravom rupom svetlosnim godinama daleko.

Ono što su videli potvrđuje najveće pitanje: Hokingovo zračenje, mehanizam kojim crne rupe gube masu i na kraju - posle nemerljivo dugog vremena - nestaju. „Naš eksperiment i teorija pokazuju da je Hokingovo zračenje rezultat direktnog procesa", saopštili su istraživači, dodajući da prave crne rupe u svemiru verovatno zrače na jednako jednostavan način.

Zašto bi nekoga u Skoplju, Bitolju ili Tetovu bilo briga za isparavanje crne rupe? Zato što je ovo jedna od onih retkih vesti koje nisu o novcu, ratu ili vlasti - već o granici ljudskog znanja. Čovek koji laserom u sobi jednog nemačkog univerziteta testira ideju zamišljenu pre pola veka i otkriva da svemir funkcioniše jednostavnije nego što smo mislili. U svetu prepunom tvrdnji koje se raspadaju na proveri, dobro je povremeno se podsetiti da neki ljudi i dalje mere, proveravaju i odgovaraju na pitanja koja ih nadživljavaju.