Rusija je proglasila još jednu pobedu - ovog puta grad Kostjantinivku u istočnoj Ukrajini. Kremljski portparol Dmitrij Peskov bio je kategoričan: „Kostjantinivka je potpuno zauzeta. Grad je sada u potpunosti pod našom kontrolom". Vladimir Putin pojavio se na televiziji u vojnoj uniformi, zahvalio se vojnicima, a Ministarstvo odbrane objavilo je desetak snimaka na kojima se vide ruske zastave po gradu.

Samo što Ukrajina kaže - ne. Kijev osporava rusku tvrdnju, a to odmah otvara pitanje koje svako na Balkanu dobro zna: koliko vredi pobeda proglašena pred kamerom? Snimak sa zastavom na nekom krovu nije isto što i kontrola nad gradom. Kada jedna strana plasira desetak snimaka o jednom istom događaju, to retko je znak sigurnosti - češće je znak da slika treba da ubedi tamo gde se činjenice još nisu slegle.

Ipak, geografija je neumoljiva. Kostjantinivka - grad koji je pre rata brojao oko 78.000 stanovnika - kapija je ka dva veća cilja Kremlja u Donbasu: Kramatorsku i Slovjansku. Bitka za njega počela je krajem 2025. godine i traje mesecima. Rusi već kontrolišu celu Lugansku oblast, stigli su na samo 9 kilometara od Zaporožja i desetak od Sumija. Svaki od tih kilometara plaćen je nečim što nijedno televizijsko obraćanje ne pokazuje.

To je deo koji nestaje iz zvaničnih saopštenja obe strane - ljudska cena. Ruski komandant govori o „operacijama pretrage i uništenja" izolovanih ukrajinskih vojnika po podrumima i ruševinama, kao da je reč o čišćenju, a ne o ljudima. Za nas na Balkanu, koji pamtimo sopstvene ratove, ova saopštenja zvuče poznato do neprijatnosti: svako zauzima grad, niko ne broji grobove. A grad, ko god da drži zastavu sutra, već je ruševina.