Kada na mapi jednog erozivnog područja nacrtaju trideset novih objekata, to nije urbanizam - to je kockanje tuđom bezbednošću. Građanska inicijativa „Šansa za Centar" upozorava da Nacrt Detaljnog urbanističkog plana za Barutanu na Vodnu predviđa izgradnju oko 30 novih zgrada na strmom, erozivnom terenu iznad Skoplja.

Najveća ironija je što opasnost priznaje sama opština - na papiru. Područje je već označeno u Planu za energiju i klimu Opštine Centar kao ugroženo erozijom, uz preporuku da se tamo sadi kvalitetna šuma, a ne da se zida. Projektna dokumentacija traži mere zaštite od erozije. A sam plan, kažu iz inicijative, ne sadrži takve mere - ni zaštitu od erozije, ni od požara, ni od bujica. Dakle, rizik je zvanično zaveden, ali rešenje za njega - nigde.

Ovo nije apstraktan strah. Vodno je već pokazalo šta radi zidanje na nesigurnom terenu: klizišta su se dešavala kod Dečje klinike i kod hotela Tasino Češmiče. To nisu hipoteze, već već plaćena cena. Pitanje je zašto neko sada želi da se ista greška ponovi na još većem terenu.

A odgovor, kao i obično, vodi do vlasništva. Plan, prema inicijativi, dolazi od privatne kompanije na čijem su zemljištu ranije bile predviđene državne institucije - sada pretvorene u privatnu stambenu izgradnju. Javni interes postao je privatni građevinski poduhvat, a rizik od klizišta i požara ostaje - javni. Kada nešto pođe naopako na tom terenu, račun neće platiti kompanija, već grad.

Inicijativa traži da se plan povuče i napravi novi, koji će ispravljati prethodne štete umesto da stvara nove. Iz Opštine Centar i Grada zasad nema odgovora. A ćutanje, kad je reč o gradnji na erozivnoj padini iznad grada, nikada nije neutralno - ono je odluka samo po sebi.