Jedno dvomesečno lane iz Kičeva, nazvano Bambi, uhvaćeno je u ilegalnu gvozdenu zamku i teško povređeno. Prognoza je bila toliko loša da se razmatrala i opcija da bude uspavano. Umesto toga, grupa ljudi odlučila je da se bori za njega - i upravo ta odluka, više od same povrede, otkriva ono što kod nas niko ne želi da kaže naglas.

O Bambiju brine udruženje Animal Rescue Project, koje je preuzelo odgovornost i nastavlja da se bori za njegov život. Zvuči lepo - dok se ne zapitaš zašto to mora da radi jedno volontersko udruženje, a ne država. Odgovor je neprijatan: u Makedoniji ne postoji nijedan specijalizovan centar za rehabilitaciju povređenih divljih životinja. Nijedan.

Susedi su to rešili. I Bugarska i Grčka imaju ovakve centre. Kod nas, svaki ovakav slučaj rešava se improvizacijom - aktivisti, privatne veterinarske klinike, lična poznanstva i pritisak preko društvenih mreža. Nema protokola, nema jasne odgovornosti, nema infrastrukture. Kada se povredi zaštićena vrsta, potrebne su dozvole i koordinacija između institucija koja u praksi ne postoji, pa dok se papiri okreću, životinja čeka.

Nije ni nova tema. Još 2021. godine Makedonsko ekološko društvo upozoravalo je da je potreban posvećen centar za rehabilitaciju autohtonih životinja. Prošle su godine, a sistem je i dalje tu gde je bio - prazan na mestu gde treba da stoji. I dok to traje, zamke u šumama rade nesmetano, postavljene od onih koji znaju da ih retko ko goni.

Bambi će možda preživeti, možda neće - to zavisi od nekoliko ljudi dobre volje, a ne od države sa planom. I to je prava priča: ne o jednom lanetu, već o zemlji u kojoj i spasavanje jednog života zavisi od toga hoće li se slučajno naći neko dovoljno tvrdoglav da ne odustane. Ko štiti divlje životinje u Makedoniji? Zasad - gotovo niko.