Vodno nije samo planina iznad Skoplja. To je zeleni pojas koji štiti grad od erozije, pluća koja svakog vikenda pune Skopljani. Zato svaka odluka koja dozvoljava gradnju na njegovim padinama nije lokalna urbanistička sitnica - ona je pitanje bezbednosti celog grada. A Savet Opštine Centar upravo takvo zeleno svetlo je dao: sa 13 glasova „za” i devet „protiv” izglasao je Nacrt-detaljni urbanistički plan za gradsko naselje Barutana.

Prema građanskoj inicijativi „Šansa za Centar”, novi plan dozvoljava izgradnju još 25 velikih objekata u području označenom da je pod uticajem erozije, od kojih su 24 privatne kuće. „Socijaldemokrate i demohrišćani zajedno smatraju da je pravo na svojinu i gradnju važnije od prava građana da budu bezbedni i da im se Vodno ne sruši na glavu”, reaguju iz inicijative. Tvrda rečenica, ali iza nje stoji konkretan rizik - erozija i klizanje zemljišta koje, kako upozoravaju, može imati posledice za ceo grad.

Ko je glasao kako

Glasanje govori više od samog plana. Protiv su glasali odbornici „Šanse za Centar”, Levice, ZNAM i još dvojica članova Saveta - jedan iz VMRO-DPMNE i jedan iz SDSM. Znači dve najveće partije, osim tih pojedinaca, stale su na istu stranu kada je reč o gradnji na Vodnu. Kada se opozicija i vlast neočekivano slažu, vredi se zapitati - kome služi ta saglasnost?

Gradonačelnik Opštine Centar, Goran Gerasimovski, brani odluku. Prema njemu, ne radi se o otvaranju nove urbanizacije, već o korigovanju postojećeg rešenja. On je istakao i da je na jednoj zaplenjenoj parceli umesto luksuznih apartmana planiran dom za stare, a da će parcele na Vodnu služiti običnim građanima, a ne za hasijende. Objašnjenje koje ima svoju logiku - ali koje će se meriti po tome šta će se realno izgraditi, a ne po tome što je obećano na sednici.

Nacrt-plan sada ide na javnu anketu, gde će građani moći da iznesu primedbe, nakon čega sledi konačna verzija. To je trenutak kada reč imaju oni koji žive pod i oko Vodna. Istorija skopske gradnje nas je naučila da je „korigovanje postojećeg rešenja” previše često značilo novu betonsku površinu tamo gde je pre bilo zelenila.

Zato pitanje nije da li Gerasimovski ima dobru nameru. Pitanje je da li su institucije sposobne da odole pritisku za gradnju tamo gde priroda kaže „ne”. Svako zadiranje u šumski pojas Vodna je opklada sa rizikom - a rizik, kada je reč o eroziji iznad grada od pola miliona ljudi, ne plaća se samo novcem.