Svako jutro kada prepuni kontejneri dočekaju Skopljance, priča izgleda kao lokalni problem - kamion koji nije došao, đubre koje se nagomilalo. Ali konačni izveštaj Državnog zavoda za reviziju otkriva da problem nije u jednom jutru, već u celom sistemu. Od ukupno 189 specijalnih komunalnih vozila JP „Komunalna higijena - Skoplje”, samo 76 bilo je u voznom stanju. Ostatak - 113 vozila, ili oko 60 odsto voznog parka - pokvareno je ili havarisano.

Brojka sama po sebi govori mnogo, ali kontekst je čini još težom. Prosečna starost vozila je 15 godina. Čak 40 odsto rezervnih delova je zastarelo, neki datiraju još iz 2009. godine. Drugim rečima, ovo nije preduzeće koje je odjednom zapalo u problem - to je preduzeće koje se godinama raspadalo pred očima svih, dok su nadležni gledali na drugu stranu.

Dvanaest miliona evra duga

Finansijska slika je još mračnija. „Komunalna higijena” ima obaveze od gotovo 12 miliona evra, smanjenu likvidnost i zakasnela plaćanja prema dobavljačima koja nose kazne i rizik od blokade računa. Revizori su utvrdili i neizvesna potraživanja od oko 2 miliona evra, kao i opremu u vrednosti od oko 472.000 evra koja uopšte nije evidentirana - imovinski odnosi potiču iz podele iz 1992. godine bez odgovarajuće dokumentacije.

A kada sopstveni vozni park ne funkcioniše, rupa se krpi ljudima sa strane: u 2024. godini angažovano je 354 radnika preko privatne agencije. Znači umesto da se ulaže u sopstvena vozila i u sopstvene zaposlene, novac ide za privremeno krpljenje stanja koje se godinama pogoršava. To je model koji nekome odgovara, ali sigurno ne Skopljaninu koji plaća račun za uslugu koju često ne dobija.

Revizori preporučuju sveobuhvatnu strategiju za modernizaciju voznog parka, prilagođenu obimu posla i potrebi za uslugom 24 časa sedam dana u nedelji, kao i stalni sistem za praćenje tehničke ispravnosti i troškova. Preporuke koje zvuče razumno - ali koje vrede onoliko koliko će biti sprovedene.

Pitanje koje ostaje nije zašto su kontejneri puni. Pitanje je ko će odgovarati za to što jedno gradsko preduzeće godinama tone u dugove i pokvarene kamione, a niko nije povukao alarm na vreme. Revizorski izveštaj nije kraj priče - on je samo dokaz da je problem poznat. Ono što nedostaje je odgovornost, a nju nijedan izveštaj ne može sam da nametne.