Primirje je trajalo tačno onoliko koliko traje većina primirja na Bliskom istoku - dovoljno da svi odahnu, premalo da poveruju. Uveče 7. juna, Iran je ispalio balističke rakete ka severu Izraela, s Haifom kao metom. To je prvi iranski napad otkako je 8. aprila proglašeno zatišje.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je detektovala lansiranja iz Irana i da radi na njihovom presretanju. Prema zvaničnom saopštenju, „dve iranske rakete usmerene ka severu već su presretnute“. Broj žrtava ili potvrđena šteta zasad nisu saopšteni - što je u prvim satima ovakvih događaja uobičajeno, jer se slika raščišćava tek kada se slegne prah.

U Teheranu se, prema izveštajima, na ulicama slavilo dok su rakete letele ka Izraelu. Ta scena - slavlje povodom lansiranja - ista je na obe strane svakog ovakvog sukoba, samo sa zamenjenim zastavama. I baš to je najteže gledati izdaleka: za nekoga je ovo osveta, za nekoga provokacija, a za obične ljude pod sirenama samo još jedna noć u skloništu.

Za Balkan, naviknut na sopstvena zatišja koja pucaju bez najave, pitanje nije da li se primirja na Bliskom istoku krše - to je gotovo pravilo - nego koliko daleko će ovog puta otići eskalacija pre nego što neko ponovo sedne za sto. Jer jedno je sigurno: svaka razmenjena raketa pravi sledeću pauzu kraćom od prethodne.