Fridrih Niče je tu rečenicu napisao pre više od sto godina i još uvek je niko nije nadmašio: „Nije nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva ono što brakove čini nesrećnima.” Nemački filozof, autor „Tako je govorio Zaratustra” i „S onu stranu dobra i zla”, nije pisao vodič za veze. Baš zato ta rečenica boli više od bilo kog vodiča.

Psiholog Lara Fereiro to objašnjava formulacijom koju poznaje svako ko je dugo bio u vezi: „Može postojati ljubav, a ipak biti distance, usamljenosti, nerazumevanja ili ljutnje.” Dvoje ljudi se vole, žive pod istim krovom, i osećaju se sami. To nije paradoks - to je najčešća dijagnoza.

Prijateljstvo u vezi, prema njoj, nije nežnost. To je poverenje, zajednički smeh, podrška i osećaj da je „drugi na tvojoj strani”. Primetite koliko malo od toga ima veze s romantikom. Nijedan od ova četiri elementa ne traži sveće, večeru ili godišnjicu.

Fereiro imenuje tri stvari koje prve umiru. Prva je emocionalna bliskost - trenutak kada prestaješ da govoriš iskreno zato što se plašiš da ćeš biti ismejan ili osuđen. Druga je radoznalost: posle nekoliko godina uveren si da potpuno poznaješ čoveka pored sebe, a ljudi se stalno menjaju. Treća je divljenje - ono što ti je nekada bilo najlepše kod nekoga postaje nevidljivo, a kritika zauzima njegovo mesto.

Ima i jedna dobra vest u svemu tome. Svađe nisu znak da veza propada. Ono što odlučuje jeste kako se ponašate dok se svađate i šta radite posle. Veza se ne meri po broju dobrih dana, nego po tome koliko brzo se popravlja posle lošeg.

Odgovor Fereiro na kraju je razočaravajuće jednostavan i baš zato verodostojan: sitni svakodnevni gestovi. Da pitaš kako mu je prošao dan. Da kažeš hvala. Da provedete vreme zajedno bez telefona na stolu. Ništa od toga ne košta novac, ništa od toga se ne objavljuje, i baš zato se najlakše zaboravlja.