Evropske obaveštajne službe sastavile su sliku nečega što su dugo sumnjale, a sada to dokumentuju: koordinirane hibridne kampanje kojom Rusija pokušava da destabilizuje Evropu. Ne tenkovima, već požarima, sabotažama, botovima i plaćenim amaterima - metod koji je jeftin, teško dokaziv, a sa ogromnim dometom.

Brojke su upečatljive. Šef nemačke obaveštajne službe, Martin Jager, na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu izjavio je da „Moskva danas ima 60.000 obaveštajnih operativaca širom sveta, ne računajući doušnike". Poljska bezbednosna služba je u dve godine sprovela više kontraobaveštajnih istraga nego u prethodne tri decenije.

Dvoslojni model

Sistem funkcioniše na dva nivoa. Prvi su „jednokratni agenti" - amateri regrutovani preko Telegrama sa ruskog, beloruskog i ukrajinskog govornog područja. „Ekstremno jeftini, teško za dokazivanje, a domet može biti ogroman", kaže poljski bezbednosni funkcioner. Drugi nivo su profesionalne sabotažne ćelije, strukturirane kao organizovani kriminal, sa bivšim vojnicima, policajcima ili plaćenicima iz Vagnera.

Primeri nisu teorijski. U Poljskoj, požar u tržnom centru Marivilska 44 u Varšavi bio je, kako je rekao premijer Donald Tusk, „sa sigurnošću naručen od ruskih tajnih službi" - trojica Ukrajinaca dobila su zatvor. Usledili su eksplozija na železničkoj pruzi Varšava-Lublin, dvadeset ruskih dronova u poljskom vazdušnom prostoru i tri ruska MiG-31 koja su prekršila estonsko nebo. U Nemačkoj, 320 sumnjivih pokušaja sabotaže samo u 2025.

Pored fizičkih napada ide i informaciona rata - botovi na mrežama, belorusko državno radio na poljskom jeziku, propagandni kanali koji produbljuju podele oko ukrajinskih migranata i finansiranja rata. Cilj je uvek isti: slomiti evropsku podršku Ukrajini iznutra.

Ima i dobra vest. Čak 86 odsto Poljaka vidi Rusiju kao pretnju - najviše u regionu - što ograničava moć propagande. Ali istraživači upozoravaju da će se operacije samo pojačavati pred poljskim parlamentarnim izborima 2027. „Hibridne operacije se nastavljaju širom EU, i Moskva nikada neće odustati od njih", kaže ekspert Bart Shurman.

Za Balkan ovo nije daleka priča. Region je decenijama poligon za upravo ovakvu igru - tuđi narativi, plaćeni glasovi, podele koje neko spolja pažljivo hrani. Pitanje nije da li se i kod nas dešava isto, već koliko od onoga što čitamo svaki dan je zaista naše, a koliko je napisano na tuđem stolu.