Ovog puta cifre su potpisane. Alcazar Energy Partners objavio je finansijsko zatvaranje za Vetropark Štip - prioritetno dužničko finansiranje od preko 115 miliona evra, obezbeđeno od Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne finansijske korporacije Svetske banke, Erste Group Bank, plus lokalna kreditna linija za PDV od Sparkasse Banke Skoplje. Ukupna investicija za ovu fazu iznosi 180 miliona evra.

Finansijsko zatvaranje znači da su pare obezbeđene i ugovorene, ne najavljene. To je razlika između ove vesti i većine energetskih saopštenja koja čitamo svake godine.

Šta se tačno gradi

Prva faza nosi 131,25 megavata kroz dvadeset jednu turbinu, svaku od po 6,25 megavata. Očekuje se da projekat bude potpuno operativan do 2028. godine, da proizvodi dovoljno električne energije za preko 148.000 domaćinstava godišnje i da sprečava emisije do 573.000 tona CO₂-ekvivalenta godišnje. U izgradnji i radu biće angažovano više od 300 ljudi.

Ovo je prva od tri planirane faze u istom klasteru. Nakon potpune realizacije, instalisani kapacitet treba da dostigne 396 megavata sa 54 turbine, raspoređenih na području opština Karbinci, Radoviš i Štip, približno 75 kilometara jugoistočno od Skoplja.

Detalj koji se najmanje pominjao

Najzanimljivija rečenica u celom saopštenju nije nijedna od cifara gore. Ona glasi da je Vetropark Štip najveći vetroprojekat u regionu razvijen u potpunosti na osnovu privatnog ugovora o otkupu električne energije - bez oslanjanja na državnu podršku. Ima dugoročan ugovor o otkupu sa međunarodnom korporacijom sa investicionim kreditnim rejtingom.

To znači da prihod projekta ne zavisi od subvencije, povlašćene tarife ili garancije iz makedonskog budžeta. Za zemlju u kojoj „velika investicija” obično znači i veliku državnu izloženost, to je drugačiji model - i baš zato je presedan za privatno finansiranje infrastrukture u regionu.

Gde počinju procene

Od ove tačke nadalje, cifre prestaju da budu ugovorene i počinju da budu prognoze. Premijer Hristijan Mickoski je prilikom posete Štipu izjavio da investicija, nakon potpune realizacije, treba da dostigne vrednost od oko pola milijarde dolara. Dodao je da projekat predviđa i novu putnu infrastrukturu u opštinama kroz koje prolazi, i da je investitor najavio interes i za druge projekte u zemlji.

Onda dolazi najveća cifra od svih. Mickoski je istakao da će zbog ekspanzije veštačke inteligencije, u narednih 15 godina Evropi biti potrebno dodatnih 1.000 teravat-časova električne energije, a makedonski potencijal za takve proizvodne kapacitete iznosi 24 teravat-časa. Pretvoreno u novac, prema njegovoj izjavi, to znači novi biznis sektor vredan oko 2 milijarde evra godišnje.

Ovde vredi razlikovati šta je šta. Ugovoreno je finansiranje od 115 miliona i investicija od 180 miliona za 131 megavat. Planirano je proširenje do 396 megavata. Procenjena je proizvodnja od oko jednog teravat-časa godišnje po potpunoj realizaciji. A 24 teravat-časa i 2 milijarde evra godišnje su potencijal - to je cifra za ono što bi moglo da se izgradi ako sve drugo krene kako treba.

Razlika između tih kategorija je razlika između turbine koja stoji u Karbincima i prezentacije. Prva faza sada ima pare, banke i rokove, i ona zaslužuje da se smatra realnom. Za druge dve faze nema objavljene finansijske konstrukcije, a za 24 teravat-časa nema ni projekta.

Ako do 2028. godine dvadeset jedna turbina zaista rade kod Štipa i snabdevaju 148.000 domaćinstava bez dinara iz budžeta, to je najbolja vest u makedonskoj energetici ove decenije. To je i sasvim dovoljno - ne treba mu da bude predstavljeno kao energetska nezavisnost pre nego što se okrene prva elisa.