Noćenja su poskupela 7,1 odsto u avgustu u poređenju sa avgustom prošle godine. To je cifra koju vredi izvući iz najnovijih podataka Državnog zavoda za statistiku - i to je skoro duplo više od prosečnog rasta u celom ugostiteljskom sektoru.

Ukupno, ugostiteljske usluge u avgustu su 3,7 odsto skuplje na godišnjem nivou. U odnosu na jul, rast je 0,6 odsto. Znači cene nisu skočile - one samo ne prestaju da rastu, mesec za mesecom.

Šta je poskupelo koliko

Najveći mesečni rast u avgustu imala su pića: alkoholna i bezalkoholna po 1,5 odsto. Hrana u ugostiteljskim objektima poskupela je 0,5 odsto, a noćenja 0,4 odsto u odnosu na jul.

Godišnja slika je drugačija i dramatičnija. Noćenja su gore za 7,1 odsto, bezalkoholna pića za 3,6, alkoholna za 3,5, a hrana za 2,9 odsto.

Od početka godine do avgusta najviše su porasle cene alkoholnih pića - 6 odsto - dok je hrana skuplja za 4,9 odsto. Kumulativno, ugostiteljske usluge u periodu januar-avgust su 3 odsto skuplje nego u istom periodu lane, a u odnosu na decembar 2025. godine rast je 1,3 odsto.

Ko plaća račun za noćenje

Noćenje je stavka koja razdvaja domaćeg potrošača od turiste, i baš ona raste najbrže. Za gosta sa strane, 7,1 odsto je razlika koja se najčešće i ne primeti. Za domaćinstvo iz Štipa ili Prilepa koje želi tri noći na Ohridskom jezeru, to je stvaran račun sa stvarnom posledicom - ili kraći boravak, ili nijedan.

To je i razlog zašto su prosečne cifre varljive. „Ugostiteljstvo je poskupelo 3,7 odsto” zvuči umereno. Ali kada taj prosek nosi kafa, koja je poskupela malo, a vuče ga noćenje, koje je poskupelo duplo više, domaći gost plaća najskuplju komponentu.

Ovo su cene nečega što nije obaveza. Niko ne mora da prenoći, niko ne mora da sedne u kafanu. Baš zato ovaj indeks govori više o životnom standardu od mnogih drugih - on meri koliko ljudi još uvek mogu da priušte sebi da ne budu kod kuće. Ako se sedmi procenat kod noćenja ponovi i naredne sezone, pitanje gde letuju domaći gosti više neće biti pitanje ukusa.