Zapadne obaveštajne službe ne tvrde da je Moskva već pozvala nove stotine hiljada ljudi pod oružje. Tvrde nešto tiše i preciznije: da je administracija nameštena tako da se to može dogoditi gotovo preko noći, ako odluka padne. Britanski „Telegraf”, pozivajući se na zapadne obaveštajne izvore, nazvao je to „prikrivenom mobilizacijom” - pripremom bez objave.

„Ono što vidimo su administrativne pripreme koje bi omogućile da se to uradi ukoliko takva odluka bude doneta”, izjavio je jedan zapadni obaveštajni izvor. Drugim rečima: papir je spreman, pečat je na stolu, nedostaje samo potpis. To nije vest o ratu sutra. To je vest o tome koliko brzo može da se uključi mašina.

Brojka od 300.000 i zašto joj ne veruju svi

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je tvrdio da njegove službe imaju informacije da Rusija planira da pozove još oko 300.000 ljudi. Zapadni obaveštajci sa kojima je razgovarao „Telegraf” ne dele tu procenu. Njihov argument nije politički - logistički je. Rusija, prema tim procenama, nema dovoljno opreme da odmah naoruža i pošalje na front dodatnih 300.000 ljudi, a tako veliki poziv bi istovremeno izvukao ogroman broj radnika iz privrede.

To je rečenica koju vredi pročitati dvaput. Ograničenje nije volja. Ograničenje je skladište. Umesto masovnog poziva, Moskva prema istim izvorima pokušava da poveća broj ljudi koji potpisuju ugovor sa vojskom - plaćena vojska umesto mobilisane. Manje buke kod kuće, isti rezultat na frontu.

Makron traži plan, Tusk govori o „slučajnim” dronovima

Dok se broji živa sila, evropske prestonice govore o sasvim drugoj vrsti sukoba. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u petak da se poslednjih nedelja pojačala ruska hibridna pretnja Francuskoj i ostatku Evrope. Nakon razgovora sa političkim, obaveštajnim i bezbednosnim strukturama, zatražio je od vlade da pripremi plan za zaštitu kritične infrastrukture i objekata odbrambene industrije od dronova, sajber napada i mogućih sabotaža.

Iz Poljske je stiglo konkretnije upozorenje. Premijer Donald Tusk rekao je parlamentu da obaveštajne informacije kojima Varšava raspolaže ukazuju na mogućnost ruskih napada dronovima ili raketama na evropske države koje podržavaju Ukrajinu - i, što je važnije, da bi Moskva potom te incidente predstavila kao „slučajne”, kako bi proverila koliko su članice NATO spremne da odgovore.

„Postoji realan rizik da dronovi ili druge vrste projektila uđu na teritoriju jedne ili više država istočnog krila i čak izazovu razaranja”, rekao je Tusk. On tvrdi da informacije dolaze od NATO, ukrajinskih i američkih obaveštajnih izvora, uključujući CIA. Balkan ovu scenu zna napamet: incident koji niko ne priznaje, objašnjenje koje svi razumeju, i odgovor koji nikad ne stigne na vreme.

A Amerikanci broje koliko vojnika da povuku

I sada deo koji retko ulazi u naslove, a menja celu računicu. Pentagon preispituje sopstveno vojno prisustvo u Evropi. NBC njuz, pozivajući se na sadašnje i bivše američke i zapadne zvaničnike, objavio je da je među razmatranim mogućnostima povlačenje najmanje 25.000 američkih vojnika iz Evrope, a jedan od scenarija ide i do 40.000.

U Evropi trenutno ima oko 80.000 američkih vojnika. Najšira varijanta znači da bi polovina njih otišla. Konačne odluke nema - razmatra se i raspored aviona, brodova i kopnenih jedinica, kao i mogućnost da deo snaga ne napusti Evropu, nego bude pomeren ka istočnom krilu. Pregled je počeo u junu, a dokument koji je video „Rojters” pokazuje da će na sto biti stavljena najmanje četiri scenarija.

Dakle: Rusija podmazuje mašinu za nove vojnike, Evropa traži planove za zaštitu od dronova, a Vašington računa koliko svojih ljudi da prikupi kući. Tri stvari koje se ne dešavaju slučajno u istom mesecu.

Moskva i London na otvorenom

Retorika između Moskve i Londona dodatno se zaoštrila. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zamenicu šefa britanske diplomatske misije u Moskvi i uputilo protest zbog britanske vojne podrške Ukrajini. Moskva je poručila da zadržava pravo na „neophodne mere odmazde” i upozorila da će svaki britanski objekat u Ukrajini koji se koristi za napade na rusku teritoriju smatrati legitimnom metom. Britansko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je upozorenje kao pokušaj da se skrene pažnja sa rata i poručilo da London neće odstupiti od podrške Kijevu.

Zasad nema potvrđene odluke Kremlja o novoj masovnoj mobilizaciji. Ono što zapadni izvori tvrde da vide su pripreme - papir, a ne ljudi. Ali pitanje koje ostaje da visi nad Balkanom drugačije je od onog koje se postavlja u Parizu i Varšavi: kada veliki prebrojavaju ko će gde držati vojnike, ko uopšte pita nas gde smo na toj mapi?