Rased San Andreas u Kaliforniji dostigao je najveći nivo napetosti u poslednjih 1.000 godina - i upravo to ga čini toliko opasnim. Dug skoro 1.300 kilometara, od Palm Springsa do zaliva San Franciska, rased je decenijama miran. A baš ta tišina dozvolila je da se nagomila ogroman pritisak.

Geolozi su analizirali podatke prikupljene tokom čitavog jednog milenijuma da bi procenili buduću opasnost. Zaključak: napetost je istorijski visoka, uglavnom zato što u poslednjem veku nije bilo velikog zemljotresa koji bi oslobodio nagomilanu energiju. Drugim rečima, što duže traje tišina, to je jači udar koji se sprema.

Ipak, nauka ostaje iskrena o onome što ne zna. Seizmolog dr Lusi Džons upozorava da „za geologa, 'uskoro' može da znači 'u sledećem veku'". Studija kaže da opasnost raste, ali ne može da odgovori na jedino pitanje koje svi žele - kada. Harold Tobin sa Univerziteta u Vašingtonu ukazuje na najstrašniji scenario: istovremeno pucanje dva raseda, što bi bilo daleko razornije od običnog zemljotresa. Poređenja radi, zemljotres Loma Prijeta u San Francisku 1989. godine odneo je 63 života.

Za nas na Balkanu ovo nije egzotična tuđa vest. Region sedi na sopstvenim rasedima i predobro zna šta znači kad se zemlja zatrese - Skoplje 1963, nedavni potresi u susedstvu. Razlika je u spremnosti: dok Kalifornija troši milijarde na studije i građevinske standarde, kod nas pitanje koliko su bezbedne zgrade u kojima živimo i dalje dobija neubedljive odgovore. Tišina pred zemljotres svuda je ista - razlikuje se samo to koliko smo spremni za trenutak kad se završi.