Dok se svi utrkuju da čet-botovima ispričaju o svom životu, jedan od najglasnijih glasova za privatnost povlači liniju. Meredit Vitaker, predsednica Signala, u intervjuu ima nedvosmislenu poruku za alate poput ChatGPT i Claude: „Ovo nisu vaši prijatelji. Ovo nisu svesna bića. Ovo nisu sentijentni sagovornici".

Poruka zvuči oštro, ali iza nje stoji konkretna zabrinutost, ne filozofska rasprava. Vitaker upozorava da pravi problem nije da li bot „te razume", već koliko duboko ulazi u tvoje uređaje. Kada AI-pomoćnik poput Microsoft Copilota treba da ti sređuje svakodnevne zadatke, on traži pristup svemu - kreditnim karticama, pretraživaču, aplikacijama za poruke, kalendaru. „Ono što ste opisali je sistem sa veoma dubokim pristupom kroz više aplikacija i servisa", kaže ona. „To bi predstavljalo jednu vrstu zadnjih vrata".

Zadnja vrata - termin koji koriste i špijuni i hakeri. Samo što ih ovaj put korisnik sam otvara, sa osmehom, verujući da dobija ličnog asistenta. Vitaker priznaje da i sama koristi ove alate, ali minimalno - za formatiranje dokumenata, ne za razmišljanje ili pisanje. „Veoma ozbiljno se odnosim prema svom razmišljanju i pisanju", kaže ona, objašnjavajući zašto im ne postavlja pitanja.

Poenta nije da je tehnologija zlo, već da udobnost ima cenu koju niko ne čita sitnim slovima. Svaki zadatak koji prebacujemo na AI još je jedan zid privatnosti koji rušimo dobrovoljno. A kada shvatimo šta smo predali, više nema dugmeta za povratak nazad. Pitanje koje Vitaker ostavlja da visi je jednostavno: ako bot zna sve o tebi, kome zapravo služi?