Na Širok sokak u Bitolju nikli su semafori - i odmah podelili mišljenja. Postavljeni su na raskrsnici sa ulicom „Dimitar Ilievski-Murato“, u blizini hotela „Epinal“, u samoj pešačkoj zoni. Zasad ne rade; zvanično će proraditi naredne sezone, posle festivala „Braća Manaki“.

Ideja ima logiku. Dotad su vozila čekala pešake da prođu jedan po jedan, što je stvaralo zastoj i stalno kretanje i kočenje. Semafori treba da regulišu taj haos na problematičnoj raskrsnici, gde su saobraćajne trake svedene na po jednu u svakom smeru, sa dodatim pešačkim ostrvima i belim oznakama.

Reakcije građana su podeljene. Deo pozdravlja više reda u saobraćaju; drugi pitaju kako se semafor uklapa u ambijent najpoznatije bitoljske ulice i da li uopšte rešava problem. Pitanje je legitimno - Širok sokak nije obična raskrsnica, već srce grada i njegov zaštitni znak.

I tu je tenzija koju svaki ovakav zahvat nosi: estetika naspram funkcije. Hoće li naredne sezone Bitoljčani dobiti bezbedniju raskrsnicu, ili samo još jedan semafor koji žmiga tamo gde se ranije prolazilo pogledom i klimanjem glave? Slični semafori se planiraju i kod Kamenog mosta, a trg „Goce Delčev“ naredne sezone postaje zona bez vozila. Red u saobraćaju - da; ali po cenu duše ulice?