Kancelarija južnokorejskog predsednika zatražila je od Ukrajine objašnjenje i izvinjenje. Seul optužuje Kijev da je javno objavio informaciju o prebacivanju dvojice severnokorejskih ratnih zarobljenika u Južnu Koreju, a zatim netačno tvrdio da dogovora o tajnosti nikada nije bilo.

„Kancelarija predsednika duboko žali zbog jednostranog poteza Ukrajine i potonje neistinite tvrdnje da nije bilo dogovora o tajnosti”, izjavio je u nedelju Song Gi-hong, visoki sekretar predsednika za odnose sa javnošću. On je dodao da vlada razmatra dalje korake ukoliko bude potrebno.

Ko je šta tražio

Verzija Seula je detaljna. Ukrajina je više puta, različitim kanalima, razgovarala sa Seulom o prebacivanju i sama tražila da se to ne objavljuje. Argument Kijeva, prema Seulu, bio je da objava može da izazove lošu reakciju ukrajinske javnosti, koja bi smatrala da je propuštena šansa da se dvojica Severnokorejaca razmene za ukrajinske zarobljenike u Rusiji. Južna Koreja je pristala na tajnost iz bezbednosnih, diplomatskih i humanitarnih razloga - pre svega zbog bezbednosti samih zarobljenika i njihovih porodica.

Zatim je, prema Seulu, Ukrajina bez dovoljno konsultacija iznela informaciju u govoru predsednika Volodimira Zelenskog na Generalnoj skupštini UN, a kasnije negirala postojanje bilo kakvog dogovora o tajnosti. Zelenski je prošle nedelje sa govornice UN potvrdio da je Ukrajina prebacila u Južnu Koreju dvojicu severnokorejskih vojnika, zarobljenih u borbama na ruskoj strani.

Predsednik Li Džae Mjung i ranije je izjavio da je Kijev prekršio dogovor. Na platformi X napisao je da je bilo „sasvim ispravno ne objaviti” informaciju zbog mogućih posledica i da su se dve strane prethodno dogovorile. „Ne znam koje su okolnosti navele ukrajinsku stranu da prekrši dogovor o tajnosti i da ovo objavi, ali duboko žalim zbog toga”, napisao je Li. Ukrajinska ambasada u Seulu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Cena jedne rečenice

Ukrajina je dvojicu Severnokorejaca zarobila u ruskoj oblasti Kursk u januaru 2025. godine. To su bili prvi severnokorejski vojnici zarobljeni živi otkako je Pjongjang 2024. godine ušao u rat na strani Rusije. Seul je dugo odbijao da potvrdi njihov dolazak, iz straha za njihovu bezbednost i za bezbednost rođaka koji su ostali u Severnoj Koreji. Prema jednom opozicionom poslaniku u Seulu, razgovori o prebacivanju počeli su nakon što su vojnici sami izrazili želju da odu u Južnu Koreju.

Svađa dolazi u lošem trenutku: Južna Koreja pokušava da obnovi dijalog sa Pjongjangom, a Donald Tramp ponovo signalizira spremnost za diplomatske kontakte sa Severnom Korejom. Song je upozorio da je negiranje ozbiljno narušilo poverenje između dve vlade i da može da ugrozi bilateralne odnose.

Balkan zna dogovore „u četiri oka”: važe dok nekome ne postane isplativije da progovori. Ovde jedna strana tvrdi da je dogovora bilo, druga da nije. Između njih su dvojica vojnika koje je Pjongjang poslao da ginu za tuđi rat, i njihove porodice u Severnoj Koreji - a upravo zbog njihove bezbednosti Seul je tražio ćutanje. Da li je na govornici u Njujorku iko mislio na njih?