Posle nedelja arktičko-vlažnog prekida prolećnog vremena, sa snegom i mrazom u ranom maju, Makedoniju ponovo čeka drastično zagrevanje. Topla vazdušna masa afričkog porekla prekriće zemlju u narednim danima, sa temperaturama koje će dostići 30 stepeni - posebno za vikend, u centralnim i jugoistočnim regionima.

Ovo nije „slučajno vreme". To je još jedna manifestacija onoga što mnogi klimatolozi godinama opisuju - sve češće i intenzivnije promene vremenskih modela. Od snežne mećave u rano maju do 30 stepeni za nekoliko dana. Od letnjih žega preko 40 stepeni u avgustu do zimskih temperatura ispod minus 15. Ovo nije „priroda u harmoniji" - ovo je priroda u režimu ubrzanog klimatskog prelaza.

Za makedonskog poljoprivrednika - koji je već ove godine imao štete na cveću od kasnog mraza - ovaj skok je dodatni udar. Krivac nije „peh", već učestale ekstremne oscilacije koje ne dozvoljavaju stabilno planiranje. Voćari, vinogradari, baštovani - svi su prinuđeni na brži ciklus adaptacije, u situaciji kada nijedan državni plan za klimatsku adaptaciju ne funkcioniše praktično.

Za građanina, ovo znači i nešto konkretno. Energetska sezona klima-uređaja počinje ranije svake godine. Ako pre 10 godina u maju nismo palili klimu, sada za vikend bez nje prostorije postaju nepodnošljive. To je više struje, više para, više emisija - i ciklus ubrzava sam sebe.

Pitanje koje se ne postavlja glasno u medijima - koliko Skoplje, Bitolj, Ohrid imaju plan za letnje žege sa temperaturama preko 40 stepeni više dana zaredom? Imamo „preporuke" - pijte vodu, ostanite u hladovini, ne izlazite u podne. Imamo upozorenja. Ali nemamo otvorene rashlađene javne prostore za ranjive grupe, kao što ih Pariz ima posle smrtonosnog talasa iz 2003. Nemamo sistem koji automatski proverava starije ljude u visokom riziku. Nemamo realnu klimatsku strategiju. I svake godine - to odsustvo sve više košta.