Bela kuća objavila je izveštaj o zdravlju američkog predsednika Donalda Trampa posle trećeg medicinskog pregleda u poslednjih 13 meseci. Izveštaj, potpisan od dr Šona Barbabela, proglašava 79-godišnjeg predsednika za „celosno sposobnog da izvršava sve obaveze kao glavnokomandant i šef države". To je standardna formulacija koju nijedan sličan izveštaj neće da propusti.

Ipak, neki detalji se uvlače. Pregled je otkrio otekanja na potkolenicama - poboljšane u poređenju sa prošlom godinom, tvrde lekari. I modrice na rukama, objašnjene kao „mala iritacija mekih tkiva" povezana sa čestim rukovanjem i korišćenjem aspirina za kardiovaskularnu prevenciju. Prevod za one koji prate američki politički teatar: ovo su modrice koje su privukle pažnju na nekoliko fotografija u poslednjem mesecu.

Vitalni parametri: visina 190 cm, težina 108 kg, puls u mirovanju 73 udara u minuti. Uzima lek za kontrolu holesterola. Neurološko testiranje pokazalo „normalan mentalni status", sa kognitivnim skorom 30 od 30. „Sve provereno PERFEKTNO", napisao je Tramp na Truth Social - velikim slovima i očekivano bez ironije.

Ono što izveštaj ne obuhvata jednako je interesantno: ništa o tretmanu kože na vratu od marta, niti da li su napravljeni dodatni slikovni pregledi. Bela kuća je prethodno potvrdila da Tramp ima hroničnu vensku insuficijenciju - stanje koje nije životoopasno, ali izaziva slabu cirkulaciju i otekanje nogu. To je dijagnoza iza fotografija sa otečenim potkolenicama i iza odluke ove izveštaje da se pišu na toliko specifičan jezik.

Za čitaoce koji smatraju da su javni zdravstveni izveštaji političara posle 78 godina uvek malo maskirani - ova reakcija je opravdana. Istorijski, svaki američki predsednik u poslednjih trideset godina dobio je savršen zdravstveni izveštaj od vojnog lekara. Ovi izveštaji su više politički dokument nego medicinski. Ali 79-godišnji čovek sa hroničnom venskom insuficijencijom, otečenim potkolenicama, modricama na rukama i lekom za holesterol - to nije „odlično zdravlje" u istinskom smislu termina. To je zdravlje u okvirima onoga što može realno da se očekuje, i Bela kuća to prevodi na jezik koji zvuči prikriven od onoga što misli.