Donald Tramp govori stalno, pa je teško da nekoga iznenadi. Ovaj put je uspeo. Magazin Time objavio je ceo transkript 75-minutnog razgovora koji su sa američkim predsednikom vodili dopisnik Erik Kortelesa i glavni urednik Sem Džejkobs - oko 11.000 reči. Na prvi pogled, sve je poznato: beskrajne rečenice, hvalisanje, uvrede, netačnosti. Ali među njima se provlače trenuci zbunjenosti, nepovezanog govora i paranoje koje je teško preskočiti.

Počelo je već sa prvim pitanjem. Tramp se pohvalio da je bio „predsednik turnira u Čikagu, u Marionu”. Golf-turnir Presidents Cup zapravo se igrao u klubu Medinah u Ilinoisu. Tramp je shvatio da greši i pokušao da se ispravi - „Zapravo, to je bilo, da, Medina, u Medini, prošle godine, Marion” - samo što se taj turnir prošle godine uopšte nije igrao, jer se održava svake druge godine. A u Marionu se nije igrao nikada.

Sitnica? Možda. Ali 2024. godine upravo su ovakve epizode bile glavni argument da Džo Bajden više nije sposoban za funkciju.

Rat koji se razvukao

Rat sa Iranom, koji je Tramp započeo u februaru, traje više od sedam meseci, iako je obećavao da će se završiti za nekoliko nedelja. Do sada je poginulo najmanje 19 Amerikanaca i hiljade Iranaca. Upitan zašto traje toliko dugo, Tramp je rekao da se „držao roka”, ali je zatim „odlučio da ide dalje” - eskalacija koju nikada nije objasnio građanima, a kamoli tražio odobrenje Kongresa. Za to što javnost ne razume zašto se rat razvukao, okrivio je novinare: „Mislim da su im to novinari servirali.”

Za Gazu, gde Hamas ni dva meseca pošto je Tramp objavio da je grupa pristala na razoružanje još nije predao oružje, odgovor je glasio ovako: „Mislim da ću verovatno sesti u Situacionu sobu i doneti odgovarajuću odluku. Moje odluke su ispravne. Mislim, pogledajte našu zemlju... Neki bi rekli da je to rat, neki bi rekli da to zapravo nije rat... ništa se nije desilo poslednje dve nedelje, zar ne? I neko baci bombu, i ništa se ne dešava.” Izrael, u međuvremenu, skoro svakodnevno izvodi smrtonosne vazdušne napade. Posle ovog odgovora niko nije saznao ništa.

Svi su protiv njega

Prema Trampu, Federalne rezerve podigle su kamatne stope ne da bi obuzdale inflaciju, već isključivo da bi mu naudile politički. Strahovi od veštačke inteligencije su „prevara”, jer se „cela zemlja zasniva na lažnim stvarima” - ljudi su patili od „sindroma poremećenosti Trampom”. A o padu podrške kod glasača: „To su lažne brojke. Danas bih pobedio bilo kog protivkandidata sa 20 odsto razlike. Ljudi koji prave ankete su korumpirani. Skoro isto koliko i novinari.”

Pitajte Kenedija i Džonsona

Vrhunac je došao kada je Tramp hteo da dokaže da je rat u Iranu kratak u poređenju sa drugima. „Zašto niste pitali Kenedija ili Lindona Džonsona koliko dugo su oni vodili razne ratove?”, rekao je novinarima. Džon F. Kenedi i Lindon Džonson mrtvi su decenijama. Jedan od novinara mirno je odgovorio: „Pitao bih ih, da sam imao priliku.”

Većina medija se posle objavljivanja fokusirala na to što je Tramp izgubio živce i psovkama vikao na novinare da mu nisu postavili nijedno pozitivno pitanje. Lako je na ovo se navići, jer je Tramp svaki dan u javnosti i njegove nepovezane izjave postale su pozadinska buka. Ali to je um koji svaki dan donosi odluke o životu i smrti, o ratu i o bombama. Da ovako govori bilo koji drugi čovek, okolina bi se već zabrinula za njegovo zdravlje. Koliko puta smo na Balkanu gledali lidera kome okolina samo klima glavom, umesto da pita da li je u stanju?