Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu za nove sankcije protiv Kube. To nije iznenađenje - to je nastavak strategije „maksimalnog pritiska" koju administracija primenjuje otkad su pali Venecuela i Nikolas Maduro. Sada je cilj Havana. I prema jednoj izjavi samog Trampa - „Kuba je sledeća".

Nove sankcije obuhvataju pojedince, organizacije i povezana lica koja podržavaju kubanski bezbednosni aparat, ili su povezani s korupcijom i kršenjem ljudskih prava. Dodatno - svako stranо lice koje radi u kubanskom energetskom, odbrambenom, rudarskom, finansijskom i bezbednosnom sektoru. I to s sekundarnim sankcijama za one koji se bave s metama.

Kubanski ministar za inostrane poslove Bruno Rodrigez reagovao je na 1. maj, tokom tradicionalnih proslava: „Te jednostrane mere krše Povelju UN i predstavljaju kolektivnu kaznu protiv kubanskog naroda. SAD nemaju pravo da nameću mere protiv Kube niti protiv trećih zemalja ili entiteta. Neće nas zaplašiti." Standardna retorika iz Havane - ali to ne znači da je pogrešna.

Zašto baš sada. Prema zvaničnom obrazloženju naredbe - administracija tvrdi da Kuba obezbeđuje „permisivnu sredinu za neprijateljske strane obaveštajne, vojne i terorističke operacije na manje od 100 milja od američke teritorije". To zvuči poznato. Ista retorika korišćena je i za Kubu 1962. I 1985. I 2007. Kad jedna država koristi isti argument 60 godina za redom, to znači da argument nije realan - tuku da je strukturalan.

Balkan ovo gleda s posebnom antenom. Nema zemlje u svetu koja ne razume šta znači biti na „listi" - jer mi smo bili, i još uvek smo. Makedonija je bila pod preliminarnim merama zbog veta Bugarske, Srbija je bila pod sankcijama u 90-tim, Bugarska i Rumunija do nedavno imale ograničavanja u EU. Kad super sila s druge strane okeana odluči da je „vreme" - to znači da unutrašnji balans negde je pomaknut. I najčešće, to znači ekonomija.

Kuba, kao ekonomija, je siromašna, sa kolapsom osnovnih proizvoda i energetskom krizom. Pritisak sankcija ne može da je napravi nižu - tuku samo nepostojaču. Tako tiho se proizvodi migracijska kriza koja kasnije će ići do američke granice, i Tramp će je upotrebiti kao sledeća kriza za da krene sledeća sankcija. Ciklus funkcioniše - na štetu ljudi koji ne mogu da nađu hleb.