Edvard Jul Rod-Larsen, 25-godišnji sin dvaju norveških diplomata pod istragom za veze s Džefri Epštajn, naden je mrtov u Oslu u sredu. Samoubistvo, prema porodici. I to na kraju meseci pritiska medija koji nisu prestali da ga slede do iste tačke.

Porodica Rod-Larsen nije bila „slučajno" u dovoljno bliskim odnosima sa Epštajn. Otac mu, Terje Rod-Larsen - nekadašnji predsednik Međunarodnog instituta za mir. Majka mu, Mona Jul - do februara ove godine ambasador Norveške u Jordanu i Iraku. Sad i dvoje su pod istragom za tešku korupciju i veze s krugom Epštajn. Epštajn, u svom testamentu, na Edvarda mu ostavio 5 miliona dolara. Još 10 miliona bili raspoređeni među dvoje dece dvaju diplomata.

U 2011. godini, kad su deca bila oko 10 godina, porodicu je posetila Epštajnov privatan ostrov Litl Sent Džejms. Kasnije, Rod-Larsen je napisao zahvalnost, opisujući ostrov kao „celosno unikatan". To nije prazna rečenica. To je dokument.

Porodica je objavila smrt s izjavom u kojoj medije optužuju za „spekulaciju i ponekad bezgraničan interes". Ali tu je dilema: kad jedan diplomatski par je deo istrage za korupciju i seksualne zlostavljanja na nivou Epštajn - ko određuje gde „kritika" postaje „bezgraničan interes"? Da li deca tih diplomata ne zaslužuju zaštitu, ili ta zaštita treba da dođe od medija umesto od institucija?

Za balkanske čitatelje, ovo nije daleka priča. Kad jedan diplomat na Balkanu je pod istragom i njegovo porodica strada - reakcija kod nas je: to bilo prirodno, oni su umoreni ljudi, ne mogu da se štite. Ali Norveška pravi nešto različito: porodica direktno optužuje medije. Već se otvaraju rasprave za to kako javne institucije moraju igrati u slučajevima naslednih veza mladih ljudi sa decom skandala. I to je vista odgovornost što u Skandinaviji se prihvata kao svoja - a kod nas još smatramo da neko drug će je preuzme.