Kad jedna vlada počne da govori o tome kako će „američki narod" imati korist od veštačke inteligencije, vredi se zapitati ko će tačno držati akcije. Prema CNBC-u, administracija Donalda Trampa pregovara o vlasničkom udelu u OpenAI - isti model po kojem je lane država već uzela 10 procenata proizvođača čipova Intel.

Tramp je u petak najavio da je razgovarao sa AI-kompanijama o aranžmanima gde bi „paketi mogli da im se daju na javnost, pa američki narod u suštini postaje partner sa kompanijama". Deo tih akcija, tvrdi CNBC, otišao bi u takozvani „Fond za javno bogatstvo" koji je sama OpenAI nedavno predložila - sa idejom da se prihodi dele direktno građanima.

Zvuči darežljivo. Ali tu je i sitni pečat: prema Bloomberg-u, izvršni direktor Sem Altman traži državne vlasničke udele u velikim AI-kompanijama još od početka 2025. godine. Drugim rečima, inicijativa nije došla od vlade koja hoće da zaštiti narod, već od kompanije koja traži da država uđe kao partner. A partner sa državom retko posle bankrotira.

Ideja je neočekivano dobila podršku i od levice. Senator Berni Sanders ove nedelje predložio je jednokratni porez od 50 procenata koji bi OpenAI, Anthropic i xAI platili prenosom akcija, sa argumentom da bi to dalo javnosti „direktnu ulogu u određivanju budućnosti ove tehnologije".

Nisu svi oduševljeni. Dejvid Saks, bivši savetnik Trampa za AI i kripto, upozorio je da bi ovakav potez „ubrzao spajanje korporacije i države ka kojem se i onako već klizamo". A bivši zaposleni u Microsoft-u, Dare Obasanjo, rekao je glasno ono što mnogi misle: „Temelji se već postavljaju za državno spasavanje OpenAI." Pitanje nije da li će narod biti partner - već ko koga spasava, i sa čijim novcem.