Avokado je kod nas ušao preko salata i tu zaglavio. To je šteta, jer je jedna od retkih namirnica koja podjednako dobro radi i u piću i u desertu - a leto je tačno sezona kada to ima smisla.

Krem je poenta. Ono zbog čega avokado funkcioniše tamo gde drugo voće ne uspeva jeste njegova tekstura. Izmućen, ponaša se kao pavlaka bez da bude pavlaka. Zato ulazi u smutije i u činije sa smutijem kao zamena za mlečne proizvode, a u hladne supe sa krastavcem, jogurtom, paradajzom ili biljem daje gustinu koja inače traži brašno ili krompir.

Polovina je posuda. Kada se izvadi koštica, ostaje udubljenje koje je bukvalno porcija. U njega idu tartari, mešavine sa morskim plodovima ili hladni kremovi - bez tanjira, bez serviranja, bez posla.

Ima i slatku stranu. Musevi, slatki kremovi i domaći sladoled deo su repertoara koji kod nas skoro niko ne koristi. Sladoled sa avokadom i limetom traži četiri sata u zamrzivaču, ali nula veštine.

Praktična pravila su tri i sva se odnose na istu stvar - avokado ne prašta grešku u tajmingu. Prvo, zrelost: plod treba blago da popušta pod pritiskom prsta, ni tvrd ni mek. Drugo, oksidacija: limun ili limeta odmah posle sečenja, inače za petnaest minuta imaš braon masu. Treće, priprema se neposredno pre služenja - ne prethodne večeri.

Od deset predloga na listi, najbrži je smuti sa avokadom i medom za deset minuta. Humus sa avokadom, hladna supa sa krastavcem i jogurtom, punjena jaja sa kremom od avokada i rolnice sa tunjevinom svi su ispod dvadeset minuta. Tartar sa avokadom i mangom sa mocarelom isto. Gvakamole mus traži nula kuvanja.

Nijedno od ovih nije teško. To je i cela poenta - leto nije sezona za recepte koji traže rernu i strpljenje, nego za one koji traže oštar nož i pola limuna.