Najveća električna mreža u SAD konačno je priznala nešto što je do sada prećutkivala: ne može da nahrani sve. Operator PJM Interconnection, koji pokriva 67 miliona potrošača od Virdžinije do Ilinoisa, objavio je da će pri nedostatku struje isključivati data centre. Ne da ih uspori. Da ih isključi.

Odluka je došla nakon što aukcija za nove proizvodne kapacitete nije sakupila dovoljno. Mreža je ponudila, tržište nije odgovorilo dovoljno, i sada neko mora da ostane bez struje. Taj neko neće biti domaćinstva - biće serverske hale. Isključivanja startuju od juna 2027. godine i odnose se samo na data centre od 50 megavata naviše. PJM je u međuvremenu objavio novu aukciju, u nadi da će drugi put biti bolje.

Brojka koja objašnjava celu priču je ova: do 2035. godine očekuje se da data centri troše četiri puta više struje nego danas. Svaka reklama za veštačku inteligenciju, svaki čet-bot, svaka generisana slika prolazi kroz takve hale. Račun za to ne plaća algoritam - plaća ga mreža, a mreža ima fizičke granice koje nijedna investiciona runda ne može da prevaziđe.

Formalno, ovo nije kazna. Potrošači kojima će se isključiti struja biće obeštećeni, isto kao u programima za odgovor na potražnju koji postoje decenijama i obično obuhvataju velike fabrike. Upozorenje dolazi od trideset minuta do nekoliko dana unapred, zavisno od prognoze. Znači, ovo je dogovorena transakcija - plati da te isključe prvog.

Problem je šta će se desiti posle. Data centri neće sedeti u mraku i čekati. Postaviće sopstvene izvore, a oni koji ne stignu osloniće se na rezervne generatore - skuplje za rad i češće prljavije. Mnogi idu na dizel, jer se gorivo lako nalazi i može da stoji na samoj lokaciji. Federalna regulativa dozvoljava takvim generatorima da rade do 50 sati godišnje za ovakve slučajeve i do 100 sati za vanredna stanja i održavanje. Znači, rešenje za nedostatak čiste struje je - dizel.

Da to nije apstraktna briga pokazuje slučaj koji je iste nedelje uzburkao Virdžiniju. Kompanija Vantage Data Centers našla se pod udarom zbog toga što je, kako se tvrdi, koordinirala sa ekološkim regulatorima države da baci sumnju na izveštaj prema kome bi rezervni dizel generatori kod jednog data centra od 96 megavata u severnoj Virdžiniji doprineli zdravstvenim štetama od desetina miliona dolara godišnje kod ljudi koji žive u blizini. Firma nije osporila izveštaj pred javnošću - radila je sa onima koji treba da je kontrolišu.

A račun je već stigao i do onih koji nemaju nikakve veze ni sa jednim serverom. U poslednjih godinu dana, veleprodajne cene struje u regionu PJM-a skoro su se udvostručile, a nezavisni tržišni posmatrač samog operatora ukazao je da najveći deo tog skoka dolazi upravo od data centara. Neko je platio tu razliku, i to nisu bile kompanije za veštačku inteligenciju.

Ovo je prvi put da neko sa stvarnom moći kaže naglas da rast veštačke inteligencije ima fizičku granicu, i ta granica je bakarna žica. Do sada je priča glasila da tehnologija napreduje, a infrastruktura će stići nekako. Sada operator kaže: neće stići, pa zato unapred odlučujemo ko će ostati u mraku. Pitanje koje ostaje nije tehničko nego političko - ko donosi odluku kada struja nije dovoljna za sve, i zašto tu odluku donosi tržišna aukcija umesto nekoga ko odgovara pred glasačima?