Kad američki predsednik javno zahvaljuje Putinu i Si Đinpingu, a najoštrije se obrati sopstvenom savezniku - vredi stati i poslušati. Donald Tramp je u intervjuu izjavio da su Moskva i Peking odigrali značajnu ulogu u postizanju dogovora sa Iranom, priznajući da zdelka nije izvojevana samo američkim pritiskom. Priznanje koje se u Vašingtonu retko čuje naglas.

Ali najžešću poruku Tramp je uputio ne Teheranu, već izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu. „On je veoma složen čovek i, iskreno, treba da nam bude veoma zahvalan za ovo. Jer da je Iran imao nuklearno oružje, Izrael ne bi postojao za dva sata", rekao je Tramp - jedna od njegovih najdirektnijih kritika Netanjahua od početka krize.

Začkoljica je u tome. Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost potvrdio je dogovor, insistirajući da rat mora trajno da prestane na svim frontovima, uključujući i tamo. Netanjahu je, pak, dao do znanja da će Izrael nastaviti vojne operacije protiv Hezbolaha i da se ne smatra obavezanim uslovima dogovora. Drugim rečima - dogovor postoji na papiru, ali ga jedna strana već stavlja pod pitanje.

Potpisivanje memoranduma zakazano je za 19. jun u Švajcarskoj. Do tada, ceo svet će gledati hoće li zdelku koju su sklopile najveće sile srušiti najmanji, ali najtvrdoglaviji igrač u jednačini. Balkan zna ovu dinamiku: veliki se dogovaraju iznad glava, a oni koji misle da nemaju šta da izgube najčešće su ti koji ruše dogovor. Pitanje je ko će platiti cenu ako se i ovaj raspadne.