Zemlja koja izvozi naftu pola sveta počela je da racionira gorivo sopstvenim vozačima. Ruska kompanija Tatnjeft uvela je ograničenje na svojoj mreži benzinskih stanica širom Rusije - po oko 20 litara benzina i 40 litara dizela po vozilu. Kad proizvođač nafte počne da daje gorivo na kapaljku, nešto u mašini škripi.

Tatnjeft nije najveći igrač - drži oko 8-9 odsto ruske proizvodnje benzina, naspram Rosnjefta sa oko 35 odsto, Lukoila sa 20-25 i Gasprom njefta sa 12-15. Ali baš zato je potez značajan: kad jedan srednji igrač uvede jednoobrazno ograničenje na svim lokacijama, to je jači signal od povremenih, lokalnih mera ostalih. Lukoil je ograničio prodaju u kanisterima na pojedinim mestima u Moskvi i suspendovao kartice za gorivo u Nižnjem Novgorodu, dok je Rosnjeft brzo ukinuo deo restrikcija.

Zvanična poruka je da nema krize na nacionalnom nivou, samo pritisak na snabdevanje. Možda. Ali racioniranje je reč koju vlade ne izgovaraju lako, posebno zemlja koja svoj identitet gradi na energetskoj moći. Kad snabdevač pola Evrope meri litre pred sopstvenim građanima, pitanje nije da li ima problema, nego koliko dugo će moći da se naziva drugim imenom.

Za region ovo je podsetnik koliko je energija krhka stvar čak i kod onih za koje mislimo da je imaju u izobilju. Cene goriva na Balkanu uvek reaguju na ono što se dešava dalje nego što izgleda. Da li bismo se kod nas ponašali drugačije da rezerve počnu da se mere? Pitanje koje vredi imati na umu dok gledamo kako se racionira tamo gde smo najmanje očekivali.