Više od 14.500 srednjoškolaca danas polaže državnu maturu - prvi eksterni ispit u kome biraju između stranog jezika, matematike ili istorije. Za mnoge od njih ovo je prvi pravi prag ka onome što sledi: fakultet, posao, odlazak. Jedan papir koji za nekoliko sati treba da sažme četiri godine učenja.

Prema podacima Državnog ispitnog centra, ove godine se prvi put sprovode tri tipa mature - državna, stručna i umetnička. Za državnu maturu prijavila su se 12.184 kandidata, za stručnu 2.276, a za umetničku 127. Strani jezik koji se polaže danas može biti engleski, francuski, nemački, ruski ili italijanski. Obavezni eksterni ispiti iz maternjeg jezika i književnosti su 11. i 12. juna.

Brojke su uredne, sistem funkcioniše, ispiti se održavaju na vreme - i to je dobro. Ali iza svake mature stoji i veće pitanje o kome statistika ćuti: koliko će od ovih 14.500 mladih ljudi graditi svoj život ovde? Matura je ulaznica za budućnost, ali za sve više generacija ta budućnost se dešava van granica zemlje.

To nije zamerka učenicima - naprotiv. To je pitanje za sve nas. Obrazovni sistem svake godine proizvodi hiljade maturanata, šalje ih u svet spremne i ambiciozne, a onda sa iznenađenjem konstatuje da se mnogi ne vraćaju. Danas oni sede nad testovima i ne razmišljaju o tome. Sa srećom svima njima - i sa nadom da će jednog dana imati razloga i da ostanu, a ne samo da odu.