Američka ambasadorka u Grčkoj, Kimberli Gilfojl, lobirala je kod balkanskih zemalja da kupuju američki tečni prirodni gas (LNG) - i to preko jedne povlašćene grčke firme, Aktor Group. To tvrdi „Volstrit džurnal” u velikom istraživačkom tekstu, koji se ne zaustavlja na gasu. U njemu je i rečenica koju je, prema svedocima, izgovorila sama ambasadorka, a u Bukureštu su je pročitali kao pretnju: „Možemo to da uradimo bilo kojoj zemlji koju poželimo. Možemo to da uradimo i ovde.”

Lobista za koga su svi mislili da je šef kabineta

Prema listu, na sastancima ambasadorke redovno je sedeo Hristos Marafacos, lobista Aktora, a njegova prava uloga često nije bila rečena sagovornicima. Strani funkcioneri izjavili su da su na sastancima na najvišem nivou pretpostavljali da je on šef njenog kabineta. Marafacos je od klijenata povezanih sa Grčkom dobio više od 440.000 dolara, od čega 160.000 direktno od Aktora. Zvanični američki podaci o lobiranju pokazuju da se registrovao kao lobista Aktora samo nekoliko dana nakon što je Gilfojl preuzela funkciju u Atini.

Još jedan detalj koji govori sam za sebe: generalni direktor Aktora omogućio je ambasadorki putovanje privatnim avionom do Bugarske.

Šest milijardi dolara u Albaniji

Rezultat lobiranja je konkretan. Aktor je dobio dvadesetogodišnji ugovor o snabdevanju američkim LNG-om u Albaniji, vredan šest milijardi dolara, sa projekcijom dobiti pre oporezivanja od 1,8 milijardi evra tokom dve decenije. Konkurentske firme tvrde da ih je ambasadorka ignorisala kako bi posao prepustila Aktoru. Dve decenije, u zemlji sa kojom Makedonija deli granicu - i jedan posrednik za koga su svi mislili da je deo ambasade.

Gilfojl - bivša voditeljka Fox Newsa i nekadašnja verenica Donalda Trampa Mlađeg - svoj mandat u Atini iskoristila je za agresivno promovisanje takozvanog „Vertikalnog gasnog koridora”. To je ruta kojom bi američki tečni gas sa grčkih terminala putovao na sever, preko Bugarske i Rumunije, sve do Ukrajine. Aktor, grčka građevinska kompanija koja je tek nedavno ušla u gasni sektor, povezao se sa grčkim energetskim firmama pod državnom kontrolom i nametnuo se kao glavni posrednik koridora.

Večera u Atini

Istraga donosi i detalje sa večere u Atini u martu 2026. godine, na kojoj su bili grčki i američki funkcioneri. Prema najmanje jednom učesniku i drugim izvorima koji su za događaj saznali odmah potom, Gilfojl je pomenula predstojeći pad rumunske vlade i grčkom ministru energetike Stavrosu Papastavruu rekla: „Možemo to da uradimo bilo kojoj zemlji koju poželimo. Možemo to da uradimo i ovde.” Ministar je, prema istim izvorima, odgovorio da SAD ne mogu da promene vladu koju su građani izabrali na izborima.

Advokat ambasadorke osporava ovakav opis razgovora. Odbacuje i optužbe za favorizovanje: svi sastanci, kaže, dogovarani su zvaničnim kanalima, a Gilfojl je ravnopravno sarađivala sa svim kompanijama iz energetskog sektora. Snimak sa atinske večere do sada se nije pojavio u javnosti.

Vlada koja nije htela skup gas

Sada rumunski deo priče. Vlada premijera Ilija Bolojana, na vlasti od juna 2025. godine, pala je 5. maja 2026, nakon što je Socijaldemokratska partija (PSD) izašla iz koalicije i podržala glasanje o nepoverenju zajedno sa desničarskim AUR-om. Predlog je prošao sa 281 glasom „za” i samo četiri „protiv”.

U mesecima pred pad, Bolojan je odbijao da memorandum iz novembra 2025. pretvori u obavezujući ugovor. Tim memorandumom rumunski Transgaz i kompanija Nova Power & Gas planirali su da od Atlantic-SEE LNG uvoze do 1,4 miliona tona američkog gasa godišnje - po cenama znatno višim od tržišnih. Tadašnji ministar energetike Bogdan Ivan u januaru je pisao predsedniku i premijeru tražeći izričita ovlašćenja da zaključi posao. I to iako Rumunija proizvodi sopstveni gas, a od 2027. godine očekuje ogromne količine iz crnomorskog projekta Neptun Deep.

Dana 31. marta 2026. godine, pet nedelja pre pada vlade, Gilfojl je bila u Bukureštu na energetskoj konferenciji u organizaciji The Economista. Iste večeri snimljena je u restoranu Isoletta na večeri sa liderom PSD-a Sorinom Grindeanuom, ministrom Bogdanom Ivanom i predsedničkim savetnikom Florinom Vladikom. Fotografije i video ubrzo su procurili u javnost.

Grindeanu je potvrdio da se na večeri razgovaralo o mogućoj tranzitnoj ulozi Rumunije na Vertikalnom koridoru, ali je tvrdnje da se dogovaralo rušenje vlade nazvao čistom izmišljotinom. Senator AUR-a Petrišor Peju, koji je učestvovao u pisanju predloga za nepoverenje, izjavio je da Gilfojl nije doprinela nijednom idejom i da nije bila među 281 poslanikom koji su glasali protiv premijera.

Dokaza nema - činjenica ima

Zvanični dokumenti koji bi dokazali da je Vašington direktno srušio rumunsku vladu ne postoje. Sam „Volstrit džurnal” to i ne tvrdi - list svedoči o tome šta je ambasadorka govorila i radila dok je agresivno gurala američki gas preko povlašćenog privatnog posrednika. Deo rumunskih medija odmah je povezao atinsku izjavu, nepotpisani memorandum, snimljenu večeru i majski pad Bolojana. Drugi, među kojima list Evenimentul Zilei, optužili su kolege da preteruju na osnovu jednog anonimnog pasusa.

Ali i bez teorija zavere, potvrđene činjenice su dovoljno neprijatne: lobista privatne firme sedeo je pored američke ambasadorke, grčka kompanija dobila je poslove od više milijardi, memorandum o skupom gasu nikada nije postao ugovor, a vlada koja ga je odbila ubrzo potom je pala. Kada sledeći put neki diplomata dođe na Balkan da govori o „energetskoj bezbednosti”, vredi pitati i nešto drugo osim cene gasa: ko sedi pored njega za stolom i čiju vizitkartu nosi?