Berlin je pozvao na razgovor. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke hitno je pozvalo ruskog ambasadora po zvaničnom ruskom „upozorenju" zapadnim diplomatskim predstavništvima u Kijevu - poruci koja se u diplomatskom jeziku jedva razlikuje od pretnje.

Moskva je saopštila da strane misije u ukrajinskoj prestonici treba da presele osoblje. Berlin je odgovorio oštro: „Nećemo dozvoliti da budemo zastrašeni i nastavićemo snažno da podržavamo Ukrajinu." Nemački zvaničnici izjavili su da povlačenje osoblja iz Kijeva nije u pitanju - poruka koja je i odgovor Moskvi i signal svim evropskim ambasadama u istoj situaciji.

Nemačka je posle SAD najveći vojni i finansijski podržavalac Ukrajine. To njenu ambasadu u Kijevu čini konkretnom metom ruskog političkog pritiska - ne nužno fizičkog, već političkog i informacionog. Moskva uvek ima izbor - pritisak na određene države selektivno, jer zna gde sve osećaju najdublje. Nemačka je takva tačka.

Diplomatski odnosi između Berlina i Moskve su na dnu svih granica. U poslednje tri godine prošlo je nekoliko epizoda međusobnog proterivanja diplomata, zatvaranja konzulata, prekidanja specifičnih kanala komunikacije. Ovaj incident dodatno sužava ostatke - i to je strateški cinizam, jer baš tada kada treba paralelna komunikacija, nema preko čega.

Za Balkan to je naizgled distantna vest - ali nije. Kada Berlin i Moskva vode otvoren diplomatski sukob, to znači da i severni Balkan stoji na raskršću. Zemlje koje još uvek pokušavaju da igraju i s jednim i s drugim - Srbija, Mađarska, Bugarska do određene mere - stavljene su na proveru. Pitanje u narednim mesecima nije ko će biti u pravu; pitanje je ko će se odreći polovičnog pristupa i moraće da izabere.