Čile, jedna od najseizmički aktivnih država na svetu, dobio je novi zemljotres jačine 6,9 po Richteru - prema Geološkom institutu SAD (USGS). Epicentar je bio oko 30 kilometara istočno od grada Kalama, u severnom regionu, na dubini od 101,3 kilometra u pustinji Atakama. Za sada, lokalne vlasti ne izveštavaju o ljudskim žrtvama ili materijalnoj šteti.

„Pretnja od cunamija po čileanskoj obali je udaljena", izjavio je Felipe Plaza iz nacionalne službe za upravljanje katastrofama u objavi na X-u. To je važno jer Čile ima istoriju katastrofalnih cunamija - 2010, posle zemljotresa od 8,8 stepeni, talas je usmrtio više od 520 ljudi.

Kontekst je surov. Čile je država gde se tri tektonske ploče sudaraju - rezultat je bezmalo kontinuirana seizmička aktivnost. Lokalci se ne uplaše od potresa ispod 7. To je status quo - ne preterivanje. Kako Balkan živi sa zamrznutim ratovima u susedstvu, tako Čile živi sa potresima.

Istorijski, Čile ima dva rekordna zemljotresa. Jedan - Valdivija 1960, 9,5 stepeni po Richteru - je najjači zemljotres ikad registrovan na planeti. Tada je poginulo 9.500 ljudi i grad Valdivija bio uništen. Drugi, 2010. sa jačinom 8,8 - izazvao je cunami koji je opustošio priobalska sela. Današnji od 6,9 je u okvirima predvidljivog - ali u seizmologiji „predvidljivo" znači „čekamo sledeći".

Za balkanskog čitaoca, Čile je daleko. Ali arhitektura i građevinski standardi koje je Čile razvio za zemljotrese su isti koje je Makedonija usvojila (sa velikim kašnjenjem) posle zemljotresa u Skoplju 1963. Kada sledeći put gledate odobravanje za novu stambenu zgradu bez seizmički projektovanog faktora - setite se Čilea. Oni su to već platili pre 65 godina.