Kompanija Databricks objavila je novi krug finansiranja koji je vrednuje na 188 milijardi dolara (oko 172 milijarde evra) - broj veći od godišnjeg bruto proizvoda nekoliko balkanskih država zajedno. Tačna suma nije saopštena, novac još nije na računu, a krug se zatvara tek negde na kraju leta. Drugim rečima: vrednost je objavljena pre nego što novac stigne. Tolika je poverenje - ili pritisak - na tržištu veštačke inteligencije.

Ovo nije slučajan skok. U poslednjih osamnaest meseci Databricks ide iz kruga u krug retkom brzinom. U februaru je sakupio 5 milijardi dolara pri vrednosti od 134 milijarde. U septembru 2025. - milijardu pri 100 milijardi. A u decembru 2024. - rekordnih 10 milijardi pri 62 milijarde. Toliko mnogo serija finansiranja da se na internetu već šale kad će stići „Serija AA", jer im se azbuka iscrpljuje.

Trik koji otvara sefove star je koliko i sama VI groznica: prepakivanje. Databricks je osnovana 2013. godine kao kompanija za skladištenje i brzu analizu ogromnih količina podataka u oblaku - klasična poslovna softverska firma iz vremena pre ChatGPT-a. Ništa u tome nije VI po poreklu. Ali pristup podacima velikih kompanija stavio ju je u idealnu poziciju da uslužuje baš one koji sada trče za veštačkom inteligencijom sa korporativnim standardima za bezbednost.

I to je poenta koju vredi zadržati. Databricks nije VI laboratorija - ona se prekrstila u VI kompaniju. Iznela je niz proizvoda sa istinski VI imenima - baza podataka za VI agente, VI portal, „meta-platforma" koja upravlja sa više agenata - i odjednom se legenda promenila. Dojučerašnja SaaS firma sada skuplja milijarde kao da je deo nove ere. Efekat je toliko moćan da je čak i sindžir sendvičarnica Jersey Mike's spomenuo „veštačku inteligenciju" čak 22 puta u svojim dokumentima za berzu.

Ima i jedan detalj koji kazuje više od same valuacije. Izvršni direktor Ali Godsi nedavno je objavio interno merenje napravljeno da kontroliše troškove za VI kod svojih 3.000 inženjera. Zaključak: otvoreni modeli, posebno kineski GLM 5.2, već se hvataju u koštac i sa najtežim zadacima za programiranje - i to jeftinije od zatvorenih modela Anthropic-a i OpenAI-ja. Kompanija koja skuplja 172 milijarde evra na VI talasu istovremeno tiho priznaje da jeftine otvorene alternative stižu skupu infrastrukturu. Ko na kraju plaća tu smetku - investitor ili korisnik?