Devizne rezerve države na kraju maja iznosile su 5.210 miliona evra, saopštila je Narodna banka. Brojka koju retko koji građanin čita s pažnjom - a utiče na sve: od stabilnosti denara do kamata na kredite.

Struktura je konzervativna, kako i treba da bude: najveći deo, 68,5 procenata, plasiran je u hartije od vrednosti, monetarno zlato učestvuje sa 16,6 procenata, a valute i depoziti sa 14,9 procenata. Drugim rečima - dve trećine u sigurnim obveznicama, šestina u zlatu, ostatak likvidan.

Zašto je ovo važno baš sada? Zato što su devizne rezerve štit kojim Narodna banka brani fiksni kurs denara prema evru. U vreme kada nafta ide ka 105 dolara za barel i kada su svetska tržišta nervozna zbog Zaliva, debljina tog štita nije statistička fusnota - to je razlika između „stabilno" i „molimo se".

Pet milijardi i kusur u rezervi zvuče udobno. Pitanje koje ostaje za guvernere i ministre je jednostavno: u godini sa skupom energijom i skupljim uvozom, hoće li se štit puniti ili trošiti? Naredni mesečni izveštaji reći će više od svih saopštenja.