Evropska komisija predložila je hitnu mobilizaciju 500 miliona evra za podršku zemljoradnicima pogođenim divljanjem cena veštačkih đubriva - uz upozorenje da bez brze akcije jesenja i zimska setva ključnih kultura može da kasni ili sasvim izostane.

Konstrukcija paketa: 200 miliona evra odmah je dostupno iz poljoprivredne rezerve u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, a za preostalih 300 miliona Komisija traži ekspresno odobrenje od zemalja članica i Evropskog parlamenta. Paket je najavljen još u maju, ali se iznos obelodanio tek sada.

Uzrok je geografski daleko, a račun blizu: azotna đubriva proizvode se od prirodnog gasa, a gas je poskupeo posle sukoba na Bliskom istoku i zatvaranja Hormuskog moreuza. Evrokomesar za poljoprivredu Kristof Hansen upozorio je da je udar dosad bio ograničen zato što su mnogi farmeri napravili zalihe krajem prošle godine - ali te zalihe se primiču kraju. Neki se već pitaju da li uopšte da seju zimske kulture, kad troškovi proizvodnje prete da nadmaše otkupnu cenu.

Pored keša, Brisel suspenduje i standardne uvozne dažbine na ključna azotna đubriva do 31. maja 2027 - mera koja će uvoznicima uštedeti oko 60 miliona evra - i nudi stimulacije za đubriva iz organskih izvora, s ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza.

A sad pogled sa naše strane ograde: makedonski zemljoradnik kupuje isto đubrivo, po istim svetskim cenama, sa istih tržišta pogođenih istom krizom - samo što za njega nema briselske rezerve od 500 miliona. Pitanje za domaće institucije se nameće samo: ako Brisel smatra da bez intervencije se ugrožava setva u najbogatijem bloku na svetu, šta to znači ista matematika za njive u Pelagoniji? Odgovor bismo voleli da čujemo pre jesenje setve, ne posle nje.