Svetske zalihe nafte tope se neviđenim tempom. Prema najnovijoj prognozi Američke uprave za energetske informacije (EIA), rezerve u zemljama OECD-a do decembra će pasti ispod 2,3 milijarde barela - najniži nivo od 2003. godine. A cena „Brent" nafte, procenjuje EIA, u junu i julu kretaće se oko 105 dolara za barel - pri čemu su fjučersi pre objavljivanja prognoze stajali na oko 92 dolara.

Krivac je poznat: kroz Hormuski moreuz prolazi oko petine svetske trgovine naftom, a kriza na Bliskom istoku, prema procenama, košta tržište oko 11 miliona barela dnevno izgubljene proizvodnje iz regiona. Zemlje popunjavaju deficit iz sopstvenih komercijalnih i strateških rezervi - i baš zato se skladišta prazne rekordno brzo: za 6,3 miliona barela dnevno u drugom kvartalu, a u trećem se projektuje i 7,66 miliona.

U međuvremenu, jedan učesnik na tržištu blista istorijskim brojkama: SAD. Američki neto izvoz nafte i derivata u aprilu dostigao je rekordnih 5,8 miliona barela dnevno, a ovogodišnji prosek procenjuje se na 4,2 miliona - tri puta više nego lani. Kad na Bliskom istoku gori, neko uvek prodaje vodu. Ili, u ovom slučaju, naftu.

Ima i jedna brojka koja ide nasuprot svemu drugom: globalna potražnja ove godine očekuje se da padne za 1,1 milion barela dnevno - prvi pad od 2020. naovamo. Visoke cene rade svoje: kad je gorivo preskupo, svet vozi manje, leti manje i proizvodi manje. Pitanje je samo ko će izdržati duže - rezerve ili kriza.

Za nas je prevod jednostavan i bez analitičara: cena barela iz Zaliva stiže do svake pumpe između Skoplja i Bitolja sa nekoliko nedelja zakašnjenja. Ako je EIA u pravu za 105 dolara u julu, letnje punjenje rezervoara biće još jedna stavka za preuređenje u domaćem budžetu. Planirajte tako.