Spasilac od juče postao je teret od danas. Britanski premijer Kir Starmer podneo je ostavku, samo nešto više od godinu dana otkako je dobio ključeve Dauning strita uz obećanje da će smiriti zemlju posle godina haosa. Haos, čini se, nije otišao nikuda - samo je promenio adresu.

Ostavka dolazi posle serije katastrofalnih izbornih poraza za laburiste na lokalnim i dopunskim izborima tokom 2025. i 2026. godine, na kojima je Reform UK osvojio značajan teren. Desetine poslanika javno su tražile da Starmer ode ili bar da najavi rok za odlazak. Kada sopstvena partija počne glasno da broji dane, kraj je obično pitanje vremena.

„Otvorili smo novu stranicu u istoriji naše zemlje posle godina razočaranja“, rekao je Starmer na odlasku, dodajući da će učiniti sve za „uređen prenos vlasti“. Nominacije za novog lidera otvaraju se 9. jula, a proces treba da se završi pre letnje pauze parlamenta. Do tada, Starmer ostaje premijer u tehničkoj funkciji.

Favorit za naslednika je Endi Barnam, koji je nedavno osvojio dopunske izbore, dok Ves Striting i Andžela Rejner najavljuju da bi možda mogli da uđu u trku. Ali smena lica retko je smena problema. Britanija je prošla kroz konzervativni vrtlog premijera, a sada je i laburistički spasilac pao za godinu i nešto.

Za balkanskog gledaoca, naviknutog na vlade koje padaju brže nego što se formiraju, ovo je poznat film sa britanskim titlom. Kada ni najstabilnija demokratija Evrope ne može da zadrži premijera duže od jedne sezone, pitanje nije ko je kriv - već da li uopšte iko danas može da vlada u vreme kada je strpljenje glasača kraće od mandata.