Na izborni dan, u srpskoj sredini na Kosovu, dvojica ljudi su privedena. Povod, prema kosovskoj policiji: pokušaj da utiču na glasače da podrže jednu srpsku listu. Povod, prema Beogradu: strah upakovan kao operacija, tajmiran baš za dan kada se svaki glas broji.

Slučaj se odigrao u Goraždevcu kod Peći, gde su privedeni Miloš Dimitrijević i Ranko Zdravković. Srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić reagovao je oštro, nazivajući hapšenja „nepravednim“ i delom širih pritisaka na preostalo srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.

„Kontinuiran teror, zastrašivanje i otvoreno političko progonstvo“ - tim rečima Dačić je opisao stanje, tvrdeći da se ovakve „izmišljene operacije“ namerno sprovode baš na izborni dan da bi usadile strah i paniku. Pozvao je međunarodnu zajednicu, KFOR i EULEX da reaguju u skladu s Rezolucijom 1244 i da prekinu „pasivno posmatranje“.

Ovde je dobro zadržati bistru glavu. Dačić govori kao zainteresovana strana, i njegova verzija je politička isto koliko i ona iz Prištine - kada optužbe lete na izborni dan, istina obično sedi negde na sredini i čeka nekog da je potraži. Ali bez obzira na to ko je u pravu, poenta za region je ista: dvadeset i pet godina posle rata, Kosovo je još uvek mesto gde jedno hapšenje može da preraste u međunarodni incident za nekoliko sati.

Za makedonskog čitaoca, ovo nije daleka vest. Balkan je mali, granice su porozne, a napetost na jednom mestu retko ostaje samo tamo. Pitanje koje ostaje visi u vazduhu staro je balkansko pitanje: kada ćemo naučiti da se stabilnost ne gradi hapšenjima na izborni dan - ni od jedne strane?