Ujedinjeni Arapski Emirati uložiće još 40 milijardi evra u Nemačku. Brojku su objavile obe strane tokom državne posete emiratskog predsednika Mohameda bin Zajeda al Nahjana Berlinu - i ona više nego udvostručuje dosadašnja ulaganja zalivske države u nemačku privredu, koja su iznosila 34 milijarde evra.

Pored toga potpisano je i 29 ugovora između nemačkih i emiratskih kompanija, vrednih skoro 9,4 milijarde evra. Berlin i Dubai osnivaju Nemačko-emiratski investicioni savet za podsticanje ulaganja i jačanje dijaloga između javnog i privatnog sektora.

Gde idu pare

Deo investicija namenjen je naprednoj digitalnoj infrastrukturi - između ostalog za razvoj novih, najsavremenijih data-centara kapaciteta od približno jednog gigavata. To nije mala stvar: jedan gigavat je veličina ozbiljne elektrane, a govorimo o potrošnji servera.

Emiratskog predsednika dočekao je sa punim vojnim počastima nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, a zatim se sastao i sa kancelarom Fridrihom Mercom. UAE su najvažniji nemački trgovinski partner u Zalivu. Prošle godine bilateralna trgovina iznosila je nešto preko 13 milijardi evra - Nemačka je izvezla robu u UAE za oko 11 milijardi, a iz Emirata uvezla za oko dve milijarde.

Šta zapravo kaže taj odnos

Jedanaest milijardi izvoza naspram dve milijarde uvoza. To je odnos pet prema jedan u korist Nemačke. A ipak, ona strana koja uvozi pet puta više nego što prodaje je ona koja sada ulazi sa 40 milijardi svog kapitala. Zalivske države godinama ulažu prihode od nafte u tuđe ekonomije, infrastrukturu i tehnologiju - i to nije dobrotvorstvo, nego pozicioniranje za period kada nafta više neće biti glavni adut.

Nemačka, sa svoje strane, ulazi u ovo sa pozicije koju pre deset godina nije imala. Industrijska osnova koja je decenijama bila temelj njene moći suočava se sa skupom energijom i sa globalnom konkurencijom koja ne čeka. Kada jedna takva ekonomija prima veliki novac iz Zaliva uz vojne počasti na aerodromu, to govori nešto i o njoj samoj.

Na Balkanu ovakve posete poznajemo. Razlika je u tome što se kod nas zalivske investicije najčešće svode na najavljeni memorandum, skicu nekog kompleksa i fotografiju rukovanja. Nemačka je potpisala 29 ugovora sa konkretnim iznosima. Da li bi kod nas izgledalo isto?