Dok kod kuće često zaboravljamo da Makedonci žive i s druge strane granice, u Španiji se dogodilo nešto što za njih znači mnogo. Generalna skupština Evropske slobodne alijanse (EFA) u Gandiji jednoglasno je usvojila rezoluciju o zaštiti makedonske manjine u Albaniji - dokument koji konačno stavlja njihova prava na evropski sto.

Rezolucija, koju je predložila Makedonska alijansa za evropske integracije, čiji je predsednik Vasil Sterjovski ujedno i delegat u EFA, nije simbolična deklaracija. Ona konkretno traži od albanskih vlasti i institucija EU da obezbede obrazovanje na makedonskom jeziku tamo gde postoji potražnja, mehanizme za pravičnu političku zastupljenost - uključujući i mogućnost zagarantovanih mesta u parlamentu - i održiva ekonomska ulaganja u manjinske regione.

Dokument ide i dalje: traži jačanje nezavisnosti Komiteta za nacionalne manjine, slobodne i međunarodno nadgledane procese samoopredeljenja, uključujući popise, i ratifikaciju Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Drugim rečima - sve ono što jedna manjina treba da ima, a dugo nije imala.

U kontekstu, rezolucija otvoreno ukazuje na spoljno političko mešanje, posebno iz Bugarske, i na nepravilnosti u popisnim procesima koje sputavaju pravo na samoopredeljenje. Sada je pitanje šta sledi posle glasanja u Gandiji: hoće li ovakva rezolucija ostati dokument na papiru, ili će Skoplje i Brisel zaista stati iza zahteva za obrazovanje, zastupljenost i fer popis. Jer priznanje prava jeste prvi korak - ali za manjinu u Albaniji pravu razliku napraviće tek njihovo sprovođenje na terenu.